Vesti 07.03.2018.
Bukurešt treba ove godine da uloži znatne napore za poštovanje fiskalnih obaveza i prikupljanje poreza.
Bogdan Matei, 07.03.2018, 18:22
Rumunija je napravila ograničene progrese u rešavanju preporuka Evropske komisije za period 2017.-2018. godina, ističe se u Izveštaju komunitarnog izvršnog tela, koji je objavljen danas. Prema dokumentu, Bukurešt treba ove godine da uloži znatne napore za poštovanje fiskalnih obaveza i prikupljanje poreza, kako bi ispunio budžetski cilj na srednji rok. Istovremeno, Rumunija treba da suzbije rad na crno i da usvoji zakone o izjednačavanju starosne granice za penzionisanje muškaraca i žena, preporučuje još Evropska Komisija. Prema Briselu, neophodno je i poboljšanje pristupa kvalitetnom opštem obrazovanju, posebno za decu u ruralnim sredinama. U oblasti zdravstva, Rumunija treba i dalje da suzbije mito i svima omogući ambulantno lečenje. Brisel će u narednom periodu organizovati bilateralne susrete sa svakom zemljom članicom Evropske unije, a u maju, zavisno od zaključaka, uputiti nove preporuke.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis razgovaraće u četvrtak sa njegovim srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem, koji će učintii zvaničnu posetu Bukureštu. Prema Predsedničkoj administraciji, dvojica šefova država će govoriti o sredstvima za produbljenje bilateralne saradnje, kako na političkom, tako i na ekonomskom i sektorijalnom nivou. Razgovori će se odnositi i na način na koji Rumunija može pomoći Srbiji u procesu pristupanja Evropskoj uniji, iz perspektive preuzimanja predsedništva Saveta Unije od strane Bukurešta, u prvom semestru 2019. godine. Johanis i Vučić će razgovarati i o problematici nacionalnih manjina u dve zemlje, aspektima od zajedničkog interesa poput saradnje na Zapadnom Balkanu i glavnih evolucija u dosijeju o Kosovu. Rumunija je jedna od pet zemalja članica Evropske unije koje nisu priznale nezavisnost bivše srpske pokrajine sa većinskim albanskim stanovništvom, proglašenu pre 10 godina.
Rumunski ministar spoljnih poslova Teodor Meleškanu učiniće zvaničnu posetu Hrvatskoj u četvrtak i petak. Meleškanu će biti prisutan u četvrtak otvaranju Počasnog konzulata Rumunije u Splitu, susreće se sa lokalnim vlastima i sa predsednikom hrvatske Gospodarske Komore Lukom Burilovićem. U petak, Meleškanu će imati zvanični razgovor sa vicepremijerom i hrvatskim ministrom spoljnih poslova Marijom Pejčinović Burić, kao i razgovore sa predsednicom Kolindom Grabar-Kitarović, sa premijerom Andrejom Plenkovićem i sa predsednikom Parlamenta Gordanom Jandrokovićem. Program uključuje i posetu Rumunskoj Pravoslavnoj Crkvi iz Zagreba, koju je hrvatska Katolička Crkva dala na raspolaganje rumunskoj zajednici, kao i sastanak sa članovima rukovodstva Udruženja Rumuna iz Hrvatske.
Socijalistički filoruski predsednik Moldavije, Igor Dodon, optužio je danas susednu Rumuniju da bi snabdevala unionistički pokret u ovoj bivšoj sovjetskoj republici sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, ono što bi, po njegovom mišljenju, predstavilo rizike po njenu stabilnost. On je zapretio da će se obratiti Organizaciji Ujedinjenih Nacija i Savetu Evrope da bi se stavio kraj ovoj situaciji. Kako javljaju dopisnici Radija Rumunija iz Republike Moldavije, Dodon je izrazio zabrinutost i zbog unionističkih demonstracija programiranih za kraj tekućeg meseca. On je optužio Rumuniju u kontekstu u kojem je broj opština i gradova, čiji lokalni saveti su usvojili simbolične deklaracije o ponovnom ujedinjenju sa Rumunijom, premašio 100. Republika Moldavija je osnovana na jednom delu rumunskih istočnih teritorija koje je bivši Sovjetski savez pripojio 1940. godine, usled ultimatuma. Rumunija je bila prva zemlja na svetu koja je priznala nezavinost Moldavije istog dana kada je i proglašena, 27. avgusta 1991.
Rumunski tužioci izvršili su danas pretres u županijama Tamiš i Arad, radi uništenja mreže krijumčara migranata. Prema kominikeu Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT), u cilju uništenja mreže formirana je istražna grupa zajedno sa resornim organima iz Nemačke. Mreža, formirana u 2017. godini je dejstvovala za obezbedjenje prelaska ilegalnih migranata iz Turske u Nemačku, kroz Bugarsku, Srbiju, Rumuniju, Madjarsku i Austriju. Ilegalni migranti koji su stigli iz Srbije bili su smešteni u pansionima u Temišvaru, tražili su utočište u Rumuniji i dok su rumunske vlasti rešile njihove zahteve oni su ilegalno dovezeni u Madjarsku.
