Vesti 18.09.2018
Florentin Căpitănescu, 18.09.2018, 17:13
Na kraju samita Iniciative tri mora koji je održan juće i danas u Bukureštu, predsednik Rumunije, Klaus Johanis je izjavio da skup može jaćati ekonomski razvoj i doprineti konsolidaciji EU. Prema njegovoj oceni, jaćanje međupovezivanja i ekonomska konvergencija će doprineti većoj koheziji Unije. Prema rumunskom predsedniku Iniciativa je posvećena podsticanju poslovnih kontakata i investicija u regionu i saopštio je odluku da se prihvati Nemačka kao država partner. Sa svoje strane, predsednik Evropske komisije, Žan Klod Junker prisutan u premijeri na događaj, izrazio je podršku Iniciativi tri mora i precizirao je da poštovanje pravne države je vitalno u kontekstu u kojem investicije nemaju smisla bez njenog postojanja. Evropski zvaničnik je imao i kratki susret na aerodromu sa rumunskom premijerkom, Viorikom Dančila. Prisutan na samitu, američki državni sekretar energije, Rik Peri je izjavio da u ovoj oblasti Rumunija se može uzdati u SAD. Sledeće izdanje samita Iniciative se održava u Sloveniji. Iniciativa tri mora je informalna politička platforma na predsedničkom nivou koja okuplja 12 država članica EU.
Ustavni sud Rumunije odbacio je u utorak kao neutemeljenu žalbu predsednika Klausa Johanisa o izmenama Zakona o Visokom savetu sudtstva javlja agencija Ađerpres. U svojoj žalbi predsednik je tvrdio da izmene Zakona o funkcionisanju Visokog saveta sudstva pogađa njegovu ustavnu ulogu garanta samostalnosti pravosuđa kao i funkcionisanje Pravne inspekcije. Takođe u utorak Ustavni sud je prihvatio žalbu predsednika na temu Zakona o izvršenju krivičnih kazni smatrajući da je ovaj u celini neustavan. Ustavni sud Rumunije je s druge strane odložio za 25 septembar razmatranje žalbe predsednika o izmenama Zakona o statusu sudija i tužioca. Podsetimo da je Klaus Johanis oštro kritikovao izmene krivičnog zakonodavstva. Ove izmene su osporene i od strane opozicionih stranaka- Nacionalne Liberalne Stranke, Unije Spasite Rumuniju i Stranke Narodni Porekt, kao i od strane Visokog kasacionog suda.
48% žitelja Bukurešta nezadovljni su školama i povlasticama iz oblasti obrazovanja pokazuju podatci Eurostata na osnovu jedne ankete u 24 prestonica EU . Sem bukureštanaca najnezadovljni školama u njihovom gradu su žitelji Sofije sa 47%, a najzadovolniji su žitelji Dablina, Ljubljane, Nikozije i Helsinkija. Što se tiće javnog prevoza najveći nivo zadovoljstva je u Cirihu sa 97%, Beču sa 95% i Helsinkiju. Na suprotnoj strani su žitelji 16 gradova među koje Atine, Varšave, Budimpešte, Bukurešta, Rige, Bratislave i Rima. Najveće razlike su što se tiće čistoće vazduha. Najveći nivo kvaliteta je u Rostoku, Groningenu, Bjalzstoku i Cirihu, dok na suprotnoj strani strani su Krakov, Ostrava i Bukurešt.
