Vesti 27.02.2019
Politička klasa u Bukureštu reagovala je različito nakon glasanja u Odboru za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove Evropskog parlamenta (LIBE), koji je bivšoj šefici Nacionalnog antikorupcijskog direktorata, Lauri Kodruci Kjoveši, kandidatki
Roxana Vasile, 27.02.2019, 19:44
Politička klasa u Bukureštu reagovala je različito nakon glasanja u Odboru za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove Evropskog parlamenta (LIBE), koji je bivšoj šefici Nacionalnog antikorupcijskog direktorata, Lauri Kodruci Kjoveši, kandidatkini za funkciju glavnog šefa Evropskog tužilaštva, dao 26 glasova. Francuz Žan-Fransoa Boner osvojio je 22 glasa a nemac Andres Ritter 1 glas. I u konsultativnom glasanju Odbora za kontrolu budžeta (CONT) Kjoveši je osvojila najveći broj glasova -12. Kandidate su saslušali članovi oba odbora na zajedničkoj sednici. Budući glavni tužilac Evropskog tužilaštva biće imenovan posle konsultacija zakonodavnog tela i Saveta država članica, koje su prethodno dodeljile više glasova fransuckom kandidatu. U Bukureštu, desničarska opozicija pozdravila je pobede Laure Kodruce Kjoveši i kritikovala je koaliciju na vlasti Socijaldemokrastku partiju i Alijansu liberala i demokrata, za koju kažu da su izdale Rumuiju i da je vodila kampanju protiv rumunskog kandidata. Socijaldemokratska partija i Alijnasa liberala i demokrata kažu međutim da je glasanje u Odboru za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove Evropskog parlamenta (LIBE), bio savršeni dokaz kako utiče politički faktor na ovaj izbor, i da su evroparlamentarci njihovih stranaka glasali protiv Laure Kodruce Kjoveši imajući u vidu zlostavljanja koja je počinjala u svojstvu šefice Nacionalnog antikorupcijskog direktorata u Bukureštu. Kancelarija Evropskog tužioca će biti nezavisna kancelarija koja će biti odgovorna za istrage, krivično gonjenje i privođenje zbog zločina protiv budžeta EU, kao što su prevare, korupcija ili prekogranična prevara u vezi sa PDV-om. Kancelarija Evropskog javnog tužioca biće operativna do kraja 2020. godine.
Tokom 2018 je vršen veliki pritisak na pravosudni sistem u Rumuniji posebno na tužilaštva, i nastavljen je talas izmena zakona o pravosuđu i krivičnih zakona, kazao je danas generalni tužilac Augustin Lazar, ne predstavljanju bilansa Javnog ministarstva. On je rekao da je prošle godine politički faktor insistirao i uspeo da razreši dužnosti šefa Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije. Generlani tužilac je istakao u svom govoru da su predlozi Generalnog tužilaštva ignorisani u usvajanju zakonskih amandmana. Prema rečima Augustina Lazara, neki amandmani su u suprotnosti sa međunarodnim obavezama Rumunije, a stav Javnog ministarstva potvrdila su evropska tela. Tužioci su u 2018., imali za rešavanje 1,7 miliona predmeta, od kojih su rešili više od 500.000. Prisutan na predstavljanju bilansa, predsednik Klaus Johanis je izjavio da Rumuni žele državu bez korupcije. Umešanje političkog faktora u pravosudni sistem postalo je sve izraženije, rekao je šef države. Današnji sastanak je održan u kontekstu u kome stotine pravobranilaca u Rumuniji protestuju protiv novih promene zakona o pravosuđu, Hitnom uredbom vlade.
Rumunska privreda se suočava sa povećanim rizicima, upozorava Evropska komisija u svom polugodišnjem izvještaju o svakoj zemlji članici. U dokumentu objavljenom u sredu, komunitarna izvršna vlast navodi, između ostalog, da Hitna uredba vlade 114 i zakon koji je usvojio Parlament a koji retroaktivno ogranićava kamatu na hipotekarne kredite rizikuju da ugrožavaju normalno funkcionisanje finansijskog sektora. Rizici po rumunsku privredu potiču od povećanja deficita tekućeg računa, ali i od povećanja troškova sa radnom snagom, kao rezultat povećanja minimalne zarade u privredi i plata zaposlenih u javnom sistemu. Evropska komisija upozorava, takođe, na loše rezultate u obrazovanju i istraživanju.
Blok ACUM neće uči u koaliciju u budužem Parlamentu ni sa Demokratskom strankom, ni sa Socijalističkom partijom, izjavila je predsednica Partija Aktivnost I solidarnost, Maja Sandu. Ona optužuje da su glasovi za njenu partiju ukradeni kako na dan samog glasanja, tako i u izbornoj kampaniji zbog laži koje su promovisane o proevropskoj opozciji. Prema rezultatima izbora koji su održani u Republici Moldaviji u nedelju socijalisti su usvojili 35 mandata, a demokrate 30 poslaničkih mesta.
