Vesti 27.05.2019
Bivši lider koalicije na vlasti u Bukureštu, Liviu Dragnea, prtivoren je u ponedeljak uveče nakon što je Visoki kasacioni sud izrekao kaznu zatvora sa izdržavanjem zbog dela korupcije.
Bogdan Matei, 27.05.2019, 18:52
Bivši lider koalicije na vlasti u Bukureštu, Liviu Dragnea, prtivoren je u ponedeljak uveče nakon što je Visoki kasacioni sud izrekao kaznu zatvora sa izdržavanjem zbog dela korupcije. On će biti 21 dan u pritvoru, period u kojem će raditi sve neophodne analize, psihološki test i utvrdiće se aktivnosti koje će imati tokom izdržavanja kazne. Visoki kasacioni sud izrekao je kaznu lideru koalicije na vlasti (PSD) i predsedniku Poslaničkog doma, Liviu Dragni u trajanju od tri godine i šest meseci za podsticanje na zloupotrebu službenog položaja. Za vreme obavljanja dužnosti predsednika Županijskog saveta okruga Teleorman, naredio je da dve službenice Uprave za socijalnu pomoć ostanu nezakonito na funkciji, u uslovima u kojima se nisu pojavile na poslu i nisu obavile aktivnosti predviđene radnim ugovorom, već su obavljale aktivnosti u sedištu lokalne organizacije Socijaldemokratske partije (PSD). Prethodno, Dragnea je osuđen na uslovnu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine zbog izborne prevare na referendumu 2012. godine o smenjivanju bivšeg predsednika Trajana Baseskua. Izvršni predsednik Socijaldemokratske partije, premijerka Viorika Dančila, saopštila je da će preuzeti dužnosti vršioca dužnosti predsednika partije do organizovanja vnrednog kongresa partije. Poslanički dom u Bukureštu u narednom periodu biraće novog predsednika.
Prema saopštenju Centralne izborne komisije, na osnovu izbrojenih glasova, na izborima za Evropski parlament koji su održani u nedjelju, Rumuni su izglasali predstavnike šest političkih stranaka. Najviše glasova osvojila je Nacionalna liberalna stranka (PNL), glavna stranka desničarske opozicije – 26,35%, zatim Socijaldemokratska partija (PSD), glavna partija koalicije na vlasti, 23,16% i Alijansa 2020 USR-PLUS, 21,24. %. Njihove predstavnike u Evropski parlament šalju i PRO Rumunija – 6,7%, Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) i Partija Narodni Pokret (PMP)- 5,5%. Ispod izbornog praga od 5%, postigle su ostale 7 partija koje su učestvovale na izborima za Evropski parlamnet, uključujući i Alijansu liberala i demokrata (ALDE), partner u koaliciji na vlasti. Rumuni u dijaspori su proveli sate u beskrajnim redovima da glasaju. Kako javljaju dopisnici Radio Rumunije u Rimu, Madridu ili Londonu, glasači su se žalili na lošu organizaciju. Ministar inostranih poslova Teodor Meleškanu dao je saopštenje u kome se izvinuo Rumunima koji nisu mogli da glasaju i saopštio je da je naložio istragu u zemljama u kojima su naznačeni problemi. On je još kazao da je tražio da se na nivou Ministarstva inostranih poslova po hitnom postupku sprovede analiza u cilju iznalaženja konkretnih rešenja i predloga za izmenu zakona koji će doprineti izradi glasačkog sistema koji je adaptiran potrebama dijaspore, Zabeležena je rekordna izlaznost od 49%. Istovremeno sa izborima za Evropski parlament, Rumuni su glasali i na referendumu o pitanjima o pravosuđu koji je sazvao predsednik Klaus Johanis. Preko 80% birača odgovorili su „Da“. Prisustvo u zemlji na referendumu je bilo preko 41%, što je prekoračilo minimalni prag od 30% koji je bio neophodan da bi referendum bio validan. Predsednik Klaus Johanis je izjavio u ponedeljak da su Rumuni dali proevropski glas u zemlji u kojoj citiramo „lopovi i prestupnici su u zatvoru“ i ponovo je kritikovao način na koji je glasanje organizovano u dijaspori.
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, učestvuje u utorak u Briselu na neformalnom sastanku Saveta Evrope. Glavno pitanje na agendi su rezultati izbora za Evropski parlament koji su održani od 23 do 26 maja. Lideri država članica EU imaće preliminarne razgovore o kandidatima koji će biti imenovani na rukovodećim funkcijama evropskih institucija.
Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda na čelu sa šefom misije MMF-a, Jaevoo Lee-om, boraviće u Bukureštu od 27. maja do 7. juna kako bi sprovela godišnju procenu rumunske ekonomije, poznatu kao Konsultacije po članu IV. Tim će razgovarati o ekonomskim razvojima i politikama sa rumunskim vlastima. Sastaće se sa zvaničnicima Ministarstva javnih finansija, Narodne Banke Rumunije i drugih vladinih agencija, kao i sa predstavnicima privatnog sektora i nevladinih organizacija. Rumunija trenutno nema sporazum o finansiranju sa MMF-om, ali finansijska institucija godišnje procenjuje evoluciju rumunske ekonomije. Konsultacije predstavljaju nadzor koji je obavezujući za sve države članice.
