09.01.2020.
Povećanje tenzija na Srednjem Istoku nije ni u interesu regiona niti medjunarodne zajednice, izjavio je danas predsednik Rumunije, Klaus Johanis.
Eugen Coroianu, 09.01.2020, 19:03
Povećanje tenzija na Srednjem Istoku nije ni u interesu regiona niti medjunarodne zajednice, izjavio je danas predsednik Rumunije, Klaus Johanis. On je dao uveravanja da do sada ove evolucije nisu pogdile ni Rumuniju, niti rumunske državljane, uključujući i vojnike, koji se nalaze u zoni. Rumunija stalno koordinira svoje akcije u okviru NATO-a i Evropske unije, kao i na bilateralnom nivou sa svojim strateškim partnerima, u prvom redu SAD, kada je reč o fundamentalnim bezbednosnim ciljevima, dodao je Johanis. Šef rumunske države je pozdravio jučerašnje izjave predsednika Donalda Trampa i istakao da zajednička borba protiv terorizma u Iraku treba da se odlučno nastavi.
Iran i Sjedinjene Američke Države su se pozivale na isti članak Povelje Organizacije Ujedinjenih Nacija da bi opravdale najnovije napade- američki u kojem je ubijen general Kasem Solejmani i raketni napad Revolucionarnih snaga na američke baze u Iraku. U pismu upućenom Savetu Bezbednosti, američki ambasador pri Ujedinjenim Nacijama objasnio je da je ubistvo iranskog generala predstavilo odbrambenu akciju, a SAD su spremne da, u slučaju u kojem će biti potrebno, preuzmu dodatne mere da bi branile svoje interese i osoblje na Srednjem Istoku. Teheran je tvrdio da je dejstvovao na bazi istog članka 51 Povelje OUN-a kada je ispalio rakete na baze u Iraku, zbog čega je predsednik Donald Tramp najavio nametanje novih sankcija Iranu. Lider Bele Kuće je rekao da neće dozvoliti Iranu da dobije nuklearno naoružanje, dok je iranski ambasador pri OUN-u odbacio američki apel na saradnju ukoliko Vašington bude sankcionsao Teheran.
Rumunija je ozbiljan, odgovoran i angažovan partner u postizanju ciljeva Evropske unije i primeni regulisanja koja su usvojile komunitarne institucije, izjavio je danas u Briselu, rumunski liberalni premijer Ludovik Orban, za vreme razgovora sa predsednicom Evropske komisije Ursulom vod der Lejen. Evropska unija je uz Rumuniju, priprema se za digitalnu eru i računa na podršku Bukurešta, koji ima izuzetan dobar ugled u ovom domenu, ocenila je šefica vlade u Briselu. Orban i der Lejen su, izmedju ostalog, razgovarali o privredi i pravosudju, kao i o pristupanju Rumunije Šengenskom prostoru, u uslovima u kojima neke zemlje članice podržavaju našu zemlju, a druge se protive pridruživanju Bukurešta evropskom prostoru slobodnog kretanja. Premijer Orban izrazio je nadu da će se situacija rešiti u razumnom vremenskom periodu.
Predsednik rumunske vlade Ludovik Orban i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg razgovarali su u Briselu o saradnji u okviru Alijanse, situaciji na Srednjem Istoku i bezbednosti u regionu Crnog Mora. Stoltenberg je pozdravio izdvajanje dva procenta bruto društvenog proizvoda Rumunije za odbranu i naglasio da crnomorski region ima strateški značaj za alijansu. On je zahvalio Rumuniji za učešće u misiji u Iraku i precizirao da NATO može učiniti više na Srednjem Istoku, kako je zatražio predsednik Donald Tramp. Premijer Ludovik Orban je izjavio da Severoatlantska alijansa ima suštinski značaj za Rumuniju i uveravao je Stoltenberga da će Bukurešt u potpunosti podržati NATO da bi postigao ciljeve. On je precizirao da će Rumunija i dalje učestvovati u savezničkim misijama i inicijativama koje se tiču vojnog prisustva na istočnom boku, kao i u Avganistanu, na Kosovu i u Iraku.
Svetska banka je korigovala nagore do 3,9 odsto procene o ekonomskom rastu rumunske privrede u 2019., za 0,3 procentualna poena više od junske prognoze, ističe se u jučerašnjem izveštaju “Global Economic Prospects. Istovremeno, medjunarodna finansijska institucija očekuje da Rumunija zabeleži ove godine povećanje bruto domaćeg proizvoda od 3,4 odsto, senzibilno više od prethodne prognoze. Uprkos poboljšanju procena, Svetska banka tvrdi da će ritam povećanja BDP-a znatno osporiti do 3,1 odsto u 2021. i 2022. godini, i upozorila da blago povećanje ritma ekonomskog rasta u 2020. na globalnom nivou je krhko i praćeno nizom mogućih rizika.
Ukrajinski putnički avion, koji je leteo za Kijev, sa 176 putnika i članova posade, a srušio se u sredu u Teheranu, pokušao je da se vrati pošto je otkrio da ima neki problem- saopštila je Organizacija civilnog vazduhoplovstva iz Irana, dodajući da je avion već bio u plamenu dok je još bio u vazduhu. Nijedan od 176 putnika i članova posade nije preživeo katastrofu, koja se dogodila nekoliko časova nakon što je Iran ispalio rakete na američke baze u Iraku, što je izazvao spekulacije da bi avion bio slučajno pogodjen raketama. Pet izvora bezbednosti- tri američka, jedan evropski i jedan kanadski, preciziraju da je avion imao tehnički problem a nije ga oborila nijedna raketa. Ukrajina je uputila tim eksperata u Iran da bi istražio okolnosti u kojima je došlo do srušenja aviona Boeing 737.
