26.03.2020.
Rumunija je prva članica Unije koja je dobila saglasnost Evropske komisije za pokretanje postupka nabavke sanitetskih materijala neophodnih za formiranje rezevi na teritoriji zemlje.
Daniela Budu, 26.03.2020, 18:21
Rumunija je dobila saglasnost Evropske unije za nabavku medicinske opreme, poput zaštitinih maski i odeća za lekare i respiratornih ventilatora, u ukupnom iznosu od 10 miliona evra, izjavio je danas šef države Klaus Johanis. On je rekao da Rumunija je prva članica Unije koja je dobila saglasnost Evropske komisije za pokretanje postupka nabavke sanitetskih materijala neophodnih za formiranje rezevi na teritoriji zemlje. Takodje, danas, predsednik Klaus Johanis saopštio je da je potpisao dekret o imenovanju državnog sekretara Nelua Tatarua na dužnost ministra zdravlja, umesto Viktora Kostakea koji je podneo ostavku, u kontekstu inficiranja novim korona virusom više od stotinu lekara i medicinskih sestara. Do sada, prema saopštenju Grupe za Stratešku komunikaciju, u Rumuniji je potvrdjeno 1029 slučajeva zaraze korona virusa, od kojih su 94 osobe izlečene, a 18 je preminulo. U inostranstvu, 11 rumunskih državljana je preminulo usled zaraze korona virusom, odnosno 8 u Italiji, 2 u Francuskoj i jedan u Velikoj Britaniji.
Evropski parlament je na današnjoj vanrednoj sednici istakao neophodnost snažne evropske solidarnosti da bi se moglo podržati gradjane u kontekstu KOVID-a 19 i zemlje članice da suzbiju pandemiju efikasno i koordinisano. Evroposlanici su od zemalja članica zahtevali da saradjuju i čuvaju otvorene unutrašnje granice da bi omogućile isporuku lekova i robe. Predsednik David Sasoli je ponovio da Evropski parlament neće prestati da radi uprkos pandemiji. U Briselu su razmatrani prvi zakonodavni predlozi Komisije, koji se odnose na hitne mere pred pandemijom. I lideri G20 su najavili da su se založili da dejstvuju zajedno protiv pandemije korona virusa, koji su imenovali “apsolutnim prioritetom”, kako bi minimizirali njegove efekte po zdravlje, društva i privredu. Za vreme videokonferencije, lideri velikih svetskih sila su izjavili da su se angažovali da uspostave poverenje, čuvaju finansijsku stabilnost i podstiču razvoj. Oni su od ministara finansija i guvernera centralnih banaka zatražili da se redovno koordinišu sa medjunarodnim organizacijama, da bi razvili akcioni plan kao odgovor na pandemiju.
Vlada Rumunije, zemlje koja je u vanrednom stanju zbog epidemije korona virusa, odobriće nove specijalne mere, uključujući i hitnu urebu o odlaganju plaćanja rata kredita na najviše devet meseci, kako za fizička lica, tako i za firme. Predsednik Klaus Johanis koji je dao ovo saopštenje izrazio je uverenje da će u ovom vremenskom intervalu privreda i gradjani će se oporaviti, a situacija će se lakše normalizirati. Ministar za finansije Florin Kacu je objasnio da za dobijanje ove povlastice, neće biti potreban nijedan dokument, već samo zahtev upućen banci. On je istakao da se o ovom predlogu razgovaralo sa Nacionalnom Bankom Rumunije (BNR) i bankarskim sistemom. Vlada će odlučiti i o dodatku za veoma opasne radne uslove za osoblje ustanova koje učestvuju u predupredjenju, ograničenju i lečenju osoba obolelih od KOVID-a 19, o dodatnim merama socijalne zaštite i izmenama režimu opsadnog i vanrednog stanja.
Šestoro od desetoro rumuna koji imaju sada radno mesto misle da globalna situacija izazvana pandemijom korona virusa može im ugroziti posao- pokazuju rezultati sondaže koju je sprovodio Rumunski institut za strategiju IRES. Više od tri četvrtine ispitanika kaže da u potpunosti poštuje uputstva vlade i Nacionalnog komiteta za hitne situacije. Preporuku da ostane u kući poštovalo je otprilike šestoro od desetoro ljudi, a najvažniji razlog zbog kojeg su rumuni izašli iz kuća je kupovina. Istovremeno, otprilike 50 odsto ispitanika misli da ostali ljudi ne poštuju preporuke vlasti. Većina učesnika u sondaži tvrdi da se o pandemiji informiše preko televizija, a više od polovine njih da im vesti o ovoj temi prenose osećaj straha. Najmanje sedmoro od desetoro rumuna kažu da su zadovoljni akcijama lokalnih vlasti i da aktivnosti centralnih vlasti ulivaju im nadu da će pandemija biti prebrodjena. Sa druge strane, jedna trećina ispitanika misli da vlasti kriju informacije.
