Vesti 15.05.2020
Oko stotinu osoba okupilo se u petak uveče u Bukureštu, u blizini sedišta Vlade, da bi protestvovale protiv restrikcija koje su uvedene zbog uspostavljanja, u narednih 30 dana, stanja pripravnosti koje zamenjuje vanredno stanje usvojeno pre dva meseca ka
Bogdan Matei, 15.05.2020, 19:39
Oko stotinu osoba okupilo se u petak uveče u Bukureštu, u blizini sedišta Vlade, da bi protestvovale protiv restrikcija koje su uvedene zbog uspostavljanja, u narednih 30 dana, stanja pripravnosti koje zamenjuje vanredno stanje usvojeno pre dva meseca kako bi se omogućila borba protiv pandemije COVID-19. Prema rečima žandarmerije glavnog grada, javno okupljanje u periodu stanja pripravnosti je nezakonito. Za vreme stanja pripravnosti, u komercijalnim prostorima, u javnom prevozu, na radnom mestu i u drugim zatvorenim prostorima, utvrđuje se obaveza nošenja maske. Dozvoljeno je kretanje ljudi van kuće, unutar mesta boravka, u skladu sa preventivnim merama, bez popunjavanja izjave na ličnu odgovornost. Izjava se popunjava samo u slučaju napuštanja mesta boravka.
Kako javlja Strateška komunikaciona grupa broj umrlih u Rumuniji usled zaraze korona virusom stigao je na 1.070. Više od polovine obolelih od od COVID-19, od preko 16.500 Rumuna oporavili su se. Što se tiče Rumuna u inostranstvu, preko 2.880 je zaraženo novim korona virusom, najviše u Italiji, Španiji i Nemačkoj, a 103 su umrla, najviše u Britaniji, Italiji i Francuskoj.
Rumunski ministar inostranih poslova Bogdan Auresku učestvovao je u petak na vanrednom samitu šefova vlada Centralno-evropske inicijative (ICE), održanom u videokonferencijskom formatu i posvećenom reakciji na pandemiju COVID-19. Šef diplomatije u Bukureštu naglasio je podršku Rumunije Italiji i Republici Moldaviji. Između 7. i 24. aprila, tim od 11 lekara i 6 rumunskih medicinskih sestara učestvovao je u misijama u Italiji za spašavanje ljudi pogođenih novom vrstom korona virusa, zajedno sa italijanskim medicinskim osobljem. Ovog meseca konvoj od 20 kamiona sa medicinskom opremom, čija je vrednost bila u visini od 3,5 miliona evra, koje je Rumunija dostavila susednoj Republici Moldaviji, stigao je na svoje odredište da podrži borbu protiv epidemije. Rumunija je takođe poslala desetine lekara i medicinskih sestara u bolnice u Republici Moldaviji koji su uključeni u lečenju pacijenata zaraženih novim korona virusom. Centralno-evropska inicijativa je fleksibilan oblik regionalne saradnje koji obuhvata 17 zemalja, uključujući 9 država članica EU i 8 zemalja koje nisu članice EU.
Prema preliminarnoj proceni koju je u petak objavio Evropski zavod za statistiku (Eurostat), Rumunija je zabeležila najznačajniji ekonomski napredak od 27 država članica EU u prvom kvartalu 2020. godine u poređenju sa sličnim periodom 2019. Godine. Najznačajniji godišnji porast u EU između januara i marta 2020. godine registrovan je u Rumuniji (2,7%), Litvaniji (2,5%) i Bugarskoj (2,4%), a najznačajniji pad bio je u Francuskoj ( minus 5,4%), Italiji (minus 4,8%), Španiji i Slovačkoj (obe sa minus 4,1%). Bruto društveni proizvod evrozone smanjen je za 3,2% u prva tri meseca ove godine u poređenju sa istim periodom 2019. godine, a Evropska unija je pala za 2,6%. Eurostat navodi da su u slučaju Rumunije podaci privremeni i da nema podataka o Estoniji, Irskoj, Grčkoj, Hrvatskoj, Luksemburgu, Malti i Sloveniji.
Bruto društveni proizvod Rumunije porastao je u prvom kvartalu ove godine za 2,4%, u poređenju s istim periodom prošle godine, a u odnosu na prethodni kvartal povećanje je 0,3%, pokazuju podaci koje je u petak objavio Nacionalni institut za statistiku (INS). Oni će biti podložni revizijama koje bi, u sadašnjim uslovima, mogle biti veće nego inače, navodi Nacionalni institut za statistiku (INS). Glavne međunarodne finansijske institucije procenile su da će se bruto društveni proizvod u 2020. smanjiti za 4-6 procenata, usled ekonomske krize koju je izazvala pandemija.
Šef evoprske diplomatije, Španac Džosep Borrel, pozvao je na nezavisno naučno istraživanje porekla korona virusa SARS-CoV-2, prenosi DPA. U uvodniku objavljenom u petak u nemačkom dnevnom listu Frankfurter Allgemeine Zeitung, Borel poziva Kinu, zemlju u kojoj je počela epidemija u decembru prošle godine, da preduzme korake za odbranu sveta od budućih pandemija. Sjedinjene Američke Države i nekoliko evropskih zemalja kritikovale su način na koji se Peking nosio sa epidemijom, ali Kina kaže da je njen pristup otvoren i transparentan. Josep Borrell poziva Kinu da preuzme svoju ulogu i odgovornosti u skladu sa svojom ulogom u borbi protiv pandemije, pronalaženju vakcine i podršci globalnoj ekonomiji. Šef evropske diplomatije takođe je pozvao Peking da doprinosi značajnom naporu za otplatu duga za zemlje u razvoju koje je najviše pogodila pandemija, kao što je učinila i Evropska unija.
