Vesti 09.07.2020
Rumunija je u četvrtak zabeležila najveći broj infekcija novim koronavirusom od početka epidemije, 614, a ukupan broj dostigao je gotovo 30.800.
Corina Cristea, 09.07.2020, 18:38
Rumunija je u četvrtak zabeležila najveći broj infekcija novim koronavirusom od početka epidemije, 614, a ukupan broj dostigao je gotovo 30.800. broj pacijenata primljenih na intenzivnu negu povećan je na 240 i blizu je maksimuma koji je zabeležen tokom vanrednog stanja. S obzirom na ovu situaciju, poruke stanovništvu su se umnožile, kako od vlasti tako i od stručnjaka, prema kojima je povećanje broja novih slučajeva posledica nepoštovanja normi prevencije. Predsednik Klaus Johanis pozvao je na saradnju svih osnovnih institucija države, u kontekstu negativnog razvoja epidemije. Šef države naglasio je da nije vreme za političke sporove i ponos, pozvao je na jedinstvo i kazaao je da parlament treba da pod hitno usvoji zakonski okvir koji reguliše karantin i izolaciju. Klaus Johanis je takođe rekao da je poslao Parlamentu informacije u vezi sa akcijama i inicijativama koje je imao tokom vanrednog stanja uspostavljenog u Rumuniji kao rezultat pandemije COVID-19, tokom dva meseca, počev od sredine marta. Od sredine maja, u Rumuniji, se prešlo sa vanrednog stanja na stanje pripravnosti. Van granica zemlje potvrđeno je da je preko 5.100 Rumuna zaraženo novim koronavirusom, a 122 ih je umrlo. U četvrtak je Ministarstvo spoljnih poslova objavilo da je Ambasada Rumunije u Parizu obaveštena o pozitivnom testiranju na infekciju COVID-19 osam državljana Rumunije, koji rade na farmi u regionu Akvitanije, a koji su u Francuskoj od početka prošlog meseca.
Rumunske vlasti smatraju diskriminatornim za rumunske prevoznike niz odredaba revidiranih normi iz Paketa mobilnosti 1 – koji je u sredu usvojio Evropski parlament, nakon pregovora sa drugim evropskim institucijama — prigovarajući na uslove diskriminacije i nelojalnu konkurenciju. Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo saobraćaja u Bukureštu kažu da su tokom pregovora na evropskom nivou više puta nagoveštavali da neke odredbe imaju negativne implikacije i da će uticati na funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, aktivnosti drumskog saobraćaja u Uniji, ali i na ciljeve borbe protiv klimatskih promena. Jedna od tih odredbi je da se kamioni vraćaju u zemlju porekla svakih osam nedelja, čak i ako su prazni. Rumunija ali i druge zemlje Istočne Evrope istakle su da revidirana pravila diskriminišu kompanije u ovim zemljama u poređenju sa onima u centralnoj i zapadnoj Evropi. Evropska komesarka za saobraćaj, rumunka Adina Valean, izjavila je da rumunske vlasti imaju pravo da se obrate Evropskom sudu pravde u vezi sa odredbama koje štete ciljevima Ekološkog pakta i konkurenciji na jedinstvenom tržištu. Predložena od strane Evropske komisije u maju 2017., ova reforma je izazvala spor između zapadnih zemalja, na čelu sa Francuskom i Nemačkom, i onih u istočnoj Evropi, naročito Rumunije, Bugarske, Mađarske i Poljske.
Poslanički dom u Bukureštu razmatrao je danas Nacrt zakona o karantinu i izolaciji koji je pokrenula Vlada u Bukureštu. Vlada je usvojila zakon u ponedeljak, nakon što je Ustavni sud proglasio neustavnim tekstove zakona o karantinu i obaveznoj hospitalizaciji, uz obrazloženje da im nedostaju jasnoća i predvidljivost, neizvesni su i teško predvidljivi i ne daju garancije za poštovanje osnovnih prava i sloboda. Takođe, prema Ustavnom sudu Rumunije, uspostavljanje karantina u Rumuniji na osnovu Hitne vladine odluke predstavlja stvarno lišavanje slobode i ograničenje osnovnih prava. Socijaldemokratska partija (PSD u opoziciji) najavila je da će znatno izmeniti predlog zakona jer krši prava i slobode građana. Sa druge strane, vlada optužuje Socijaldemokratsku partiju (PSD) za nedostatak odgovornosti jer kasni sa izglasavanjem projekta u parlamentu, što — kako tvrdi vlada – povećava efikasnost mera za borbu protiv pandemije, poštujući odluku Ustavnog suda. Konačno izglasavanje predviđeno je za sledeću nedelju u Senatu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel predstavila je Evropskom parlamentu program nemačkog predsedavanja Savetom Evropske unije, na čijem će čelu Berlin biti narednih šest meseci. Nemačka kancelarka je pozvala na solidarnost i jedinstvo između država članica kako bi one bile jače kada izađu iz krize koronavirusa. Merkel je ovu zdravstvenu krizu nazvala najvećim izazovom za Evropsku uniju i objasnila da budući višegodišnji budžet, ali i fond za oporavak nakon COVID-19 mora da pomogne, ne samo na kratki rok, već i da dovede do reforme Unije na dugoročni rok. Sa svoje strane, predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejen upozorila je političare i institucije da ne zanemaruju višegodišnji budžet u korist instrumenta ekonomskog oporavka, nazvanog „Evropska unija – sledeća generacija“. Države članice moraju prevazići razlike u više pitanja, poput iznosa dodeljenih planu oporavka, njegovog trajanja, odnosa kredita i grantova ili kriterijuma za podelu između država.
Načelnik Generalštaba vojske Rumunije, general-potpukovnik Daniel Petresku, takođe učestvovao je i u četvrtak na sastanku Vojnog komiteta Evropske unije u Briselu. Prema Ministarstvu nacionalne odbrane, na dnevnom redu su teme koje se između ostalog odnose na saradnju EU i NATO-a, procene bezbednosnih pretnji zajednici, perspektive vojnih misija za obuku u Centralnoafričkoj Republici, Maliju i Somaliji. Takođe, razmatraju se bezbednosni aspekti migracionih tokova ili pouke utvrđene tokom pandemije COVID-19 o komandnim i kontrolnim strukturama.
