Vesti 20.01.2021
Demokrata Džo Bajden položio je u sredu, u Vašingtonu, zakletvu, postajući 46. predsednik Sjedinjenih Američkih Država
Eugen Coroianu, 20.01.2021, 18:53
Demokrata Džo Bajden položio je u sredu, u Vašingtonu, zakletvu, postajući 46. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. U svom obraćanju naglasio je da Amerika ne slavi pobedu jednog čoveka, već slavi demokratiju. Volja naroda se čula i poštovala, rekao je Bajden, obećavajući da će biti predsednik svih Amerikanaca. Pozvao je na jedinstvo i odbacivanje kulture u kojoj se manipuliše činjenicama koje su, čak i izmišljene. Novi lider u Vašingtonu odao je minut ćutanja u znak sećanja na one koji su izgubili život zbog kovida 19. Prethodno je položila zakletvu potpredsednica Kamala Haris. Republikanac Donald Tramp, čiji se kontroverzni mandat završio, napustio je Belu kuću nekoliko sati ranije, a da prethodno, po tradiciji, nije primio svog naslednika. Rekavši na kraju mandata samo nekoliko reči, Tramp je kazao da je imao fantastičan četvorogodišnji mandat“, što je značilo čast života“. On napušta glavni grad koji je kao pod opsadom, na čijim je ulicama bilo raspoređeno 25.000 vojnika nakon što su pre dve nedelje u Kapitol upale radikalne pristalice aktuelnog predsednika. Komentatori kažu o Bajdenu, da se nijedan predsednik u savremenoj istoriji SAD nije suočio sa toliko problema pre stupanja na dužnost – pandemija koronavirusa, ekonomske krize, rasni sporovi i izazov pokušaja ujedinjenja veoma podeljene nacije.
Vlada u Bukureštu usvojila je normativni akt koji uključuje nove kategorije ljudi u sadašnjoj fazi nacionalne kampanje vakcinacije koja je u toku. Među njima su beskućnici, osobe sa invaliditetom i njihovi staraoci. Vakcinu protiv SARS-CoV-2 u ovoj fazi dobiće i pomorsko osoblje i radnici na pomorskim platformama, članovi diplomatskih misija i sportisti koji učestvuju na međunarodnim takmičenjima. Trenutno se u Rumuniji odvija druga faza nacionalne kampanje vakcinacije, a prioritet imaju osobe starije od 65 godina, hronični bolesnici i zaposleni u ključnim oblastima. Takođe je uvedena treća faza A, u koju su uvedene ključne osobe, posebno iz privatnog sektora, precizirao je premijer Florin Kacu.Od početka pandemije koronavirusa, koja je u poslednje vreme u padu, u zemlji je potvrđeno više od 700.000 slučajeva zaraženih kovidom-19. Broj pacijenata koji su proglašeni izlečenima premašio je 635.000. Do danas je umrlo 17.485 osoba od SARS CoV-2. Oko 1.000 pacijenata je hospitalizovano na intenzivnoj nezi. Glavni grad se vratio na žuti scenario sa stopom zaraze manjom od 3 na hiljadu osoba, prvi put od oktobra prošle godine.
Protesti koje je organizovao Kartel Alfa – jedan od glavnih sindikata u Rumuniji nastavljeni su danas ispred zgrade Ministarstva finansija u Bukureštu. Sindikalisti su juče izneli svoja nezadovoljstva ispred sedišta stranaka vladajuće koalicije, gde su se njihovi predstavnici sastali sa liderom Nacionalne liberalne stranke (PNL), Ludovikom Orbanom i liderom Unije spasite Rumuniju PLUS (USR-PLUS), Danom Barnom. Glavni zahtevi su pristojna minimalna zarada, poštene penzije, kvalitetne javne usluge, deblokada kolektivnog pregovaranja, pravično oporezivanje i ispravna primena zakona. Po rečima podpredsednika vlade, Dana Barne, neki od zahteva mogli bi biti rešeni u narednom periodu, drugi se moraju posmatrati u kontekstu ekonomije u krizi koju je prouzrokovao kovid-19 i budžeta koji mora da se izradi shodno deficitu od 7% BDP-a.
Evropski sud za ljudska prava (ECHR) osudio je Rumuniju zbog kršenja prava na privatnost, nakon što su vlasti odbile da priznaju ‘promenu seksualnog identiteta’ dvoje ljudi s obrazloženjem da nisu bili operisani. Dve osobe, rumunskog državljanstva, stare 44 i 38 godina i koje su se u matičnim knjigama pojavile kao žene, žalile su se da je sud odbio njihove zahteve za promenu bračnog statusa jer nisu pružile dokaze o operaciji promene pola. Prema Evropskom sudu za ljudska prava, nacionalni sudovi su podnosioce zahteva, koji nisu želeli operaciju promene pola, stavili pred ćorsokak: bilo da se podvrgnu takvoj intervenciji, uprkos sopstvenoj volji i odričući se punog prava da poštuju svoj fizički integritet ili se odriču seksualnog identiteta, što je takođe povezano sa pravom na poštovanje privatnosti. Evropski sud za ljudska prava je takođe smatrao da su podnosioci žalbe bili dovedeni u situaciju ranjivosti, poniženja i anksioznosti“.
