30.03.2021.

Premijer Florin Kacu je izjavio da, posle godinu dana sa ograničenjima, gradjani imaju pravo da protestuju, ali uz poštovanje zakona.

Newsroom, 30.03.2021, 19:43

Predsednik Rumunije Klaus Johanis tvrdi da protesti su prirodne pojave u funkcionalnim demokratijama, ali ističe da nasilne demonstracije, ekstremizam i ksenofobija su nepodnošljivi i potpuno neprihvatljivi. On kaže da shvati Rumune koji su nezadovoljni posle godinu dana sa ograničenjima, ali ponavlja da ove mere su jedine koje mogu doprineti sprečavanju širenja Kovida-19. On je pozvao odgovorne vlasti za upravljanje pandemije da učine više, da više komuniciraju sa ljudima, da im objasne zašto su uvedene neke mere i koja je njihova efikasnost. “Rumunija je funkcionalna i zrela demokratija, u kojoj je slobodno izražavanje zagarantovano. Sloboda mišljenja ne može biti ograničena, svi imamo pravo na mišljenje i na javno izražavanje. Ovo je suštinski princip slobodnog društva o kojem se ne može pregovarati, rekao je Johanis. Šef države dao je ove izjave nakon što su sinoć, drugo veče zaredom, održani protesti, koji su prerasli u nemire, zbog restrikcija koje je nametnula Vlada da bi ograničila širenje koronavirusa. Premijer Florin Kacu je izjavio da, posle godinu dana sa ograničenjima, gradjani imaju pravo da protestuju, ali uz poštovanje zakona. Sa druge strane, predsednik opozicione Socijaldemokratske partije (PSD) Marčel Ćolaku tvrdi da su gradjani izašli na ulice da bi protestovali protiv siromaštva i zato što su siti ove krize. Po njegovom mišljenju, jedno rešenje je preispitivanje restrikcija. Ministar unutrašnjih poslova Lučijan Bode je saopštio da na nacionalnom nivou, posle jučerašnjih protesta, primenjene su 1.200 novčane kazne. U Bukureštu je 12 žandara povredjeno, a više od 180 lica odvedeno u policijsku stanicu.

Rumunske vlasti su saopštile da je u zadnja 24 časa registrovano više od 6.200 novozaraženih Kovidom-19, čime je ukupan broj inficiranih od početka pandemije u našoj zemlji premašio 946 hiljada. Takodje, u zadnja 24 časa zabeleženo i 175 smrtnih slučajeva od posledica kovida-19, te je bilans preminulih premašio 23.400. Trenutno, na intenzivnoj terapiji nalazi se rekordan broj pacijenata, odnosno preko 1.400. Sa druge strane, u Rumuniji se nastavlja kampanja vakcinacije, a do sada je imunizirano otprilike 2 miliona osoba, od kojih polovina i sa drugom dozom. Koordinator kampanje imunizacije, lekar Valeriju Georgica, saopštio je da od aprila će biti pokrenuta vakcinacija protiv Kovida-19 i pomoću porodičnih lekara. On je još rekao da stranci sa pravom boravka u Rumuniji moći će zakazati imunizaciju posredstvom online platforme, posle 10. aprila. U aprilu Rumunija će primiti više od 3,3 miliona doza. Ritam imunizacije bi trebalo da od aprila dostigne 100.000 osoba dnevno, saopštio je i premijer Florin Kacu. Za suzbijanje širenja novog koronavirusa na snazi su nove restrikcije. U mestima u kojima stopa inficiranja premašuje 4 slučaja na hiljadu stanovnika, petkom, subotom i nedeljom kretanje osoba je dozvoljeno samo do 20,00 časova, a ne do 22 kao u ostalim danima, i radnje rade do 18,00 časova. Ako stopa zaraze premašuje 7,5 slučajeva na hiljadu stanovnika, iste restrikcije će se primeniti cele nedelje.

Konsolidovani budžetski deficit Rumunije dostigao je 2,6 milijardi evra, odnosno 1,14 odsto bruto društvenog proizvoda, posle prva dva meseca tekuće godine, sa 0,33 u januaru 2021. i 0,73 u istom periodu prošle godine. Rumunsko ministarstvo za finansije objašnjava da se do ovog rekordnog rasta stiglo izvanrednim troškovima za suzbijanje efekata pandemije Kovida-19. Ciljni budžetski deficit za ovu godinu je 7,16 odsto bruto društvenog proizvoda.

Rumunski diplomata Lazar Komanesku imenovan je za Generalnog sekretara Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (OCEMN). Ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku naglasio je da je reč o uspehu rumunske diplomatije i dokazu stalnog zalaganja Rumunije za saradnju u regionu Crnog Mora. Lazar Komanesku je bio ministar spoljnih poslova, ambasador Rumunije u Nemačkoj i šef Predstavništva Rumunije pri Evropskoj uniji. Trenutno, Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju ima 13 članica, odnosno Albanija, Jermenija, Azerbejdžan, Bugarska, Gruzija, Grčka, Republika Moldavija, Republika Severna Makedonija, Rumunija, Ruska Federacija, Turska, Ukrajina i Srbija. Rumunija je predsedavala pomenutom organizacijom 2020. godine, po šesti put od njenog osnivanja 1992.

Rumunska vlada će pružiti finansijsku podršku od 150.000 evra za sirijske izbeglice u 2021. godini i ispoštovaće ranije preuzete višegodišnje obaveze, najavio je šef diplomatije Bogdan Auresku. Prema saopštenju rumunskog ministarstva spoljnih poslova, ministar Auresku je u utorak održao govor na ministarskom zasedanju pete Konferencije o podršci budućnosti Sirije i regionu, koju su Evropska unija i Organizacija Ujedinjenih Nacija organizovale u obliku videokonferencije. Rumunija će podržati i dalje poboljšanje humanitarne situacije u Siriji, razvoj i otpornost država u regionu koje primaju značajan broj izbeglica, kao i napore Unije i OUN-a usmerene na rešavanje sirijske krize, dodao je Bogdan Auresku. On je uputio apel na pojačanje napora za političko rešavanje sirijske krize, izražavajući podršku povećanoj ulozi Evropske Unije i medjunarodne zajednice u podsticanju pregovora o tom pitanju.