Vesti 10.11.2021

Broj zaraženih Sars-CoV-2 u Rumuniji i dalje pada. U poslednja 24 sata registrovano je oko 6300 novih slučajeva a registrovano je 405 smrtnih slučajeva, od čega 8 od ranije, saopštila je u sredu Grupa za stratešku komunikaciju.

Newsroom, 10.11.2021, 19:06

Broj zaraženih Sars-CoV-2 u Rumuniji i dalje pada. U poslednja 24 sata registrovano je oko 6300 novih slučajeva a registrovano je 405 smrtnih slučajeva, od čega 8 od ranije, saopštila je u sredu Grupa za stratešku komunikaciju. S druge strane, više od 6,6 miliona osoba do sada je vakcinisano po potpunoj šemi. Prema rečima predsednika Nacionalnog komiteta za vakcinaciju, vojnog lekara Valerijua Gheorgice, Bukurešt ima pokrivenost vakcinom od preko 63% stanovništva starijeg od 12 godina. On je rekao i da će, ako se zadrži sadašnja stopa vakcinacije, do kraja godine oko 50 odsto Rumuna biti vakcinisano, što je, međutim, po njegovom mišljenju potpuno nedovoljno. U sredu i četvrtak 1,25 miliona doza vakcine stićiće u Rumuniju od kompanije Pfizer/BioNTech.

Godišnja stopa inflacije u Rumuniji porasla je na 7,9% u oktobru 2021, sa 6,3% u septembru, saopštio je danas Nacionalni institut za statistiku. Prema podacima instituta, u poslednjih godinu dana najviše su poskupeli struja, prirodni gas, goriva i jestivo ulje, a oktobar je prvi mesec u kome nema smanjenja u odnosu na isti mesec prošle godine. Narodna banka je u utorak odlučila da poveća referentnu kamatnu stopu sa 1,5 na 1,75% godišnje i da poveća kamatu po kojoj poslovne banke mogu da se zadužuju kod Centralne banke sa 2 na 2,5% godišnje, u pokušaju da se suzbija rastuća inflacija.

Donedavni politički protivnici, Nacionalna liberalna stranka (PNL) i Socijaldemokratska partija PSD u Rumuniji, nastavljaju pregovore u cilju formiranja Vlade i parlamentarne većine. U razgovorima učestvuju i predstavnici UDMR-a i nacionalnih manjina osim mađarske, koji će biti deo alijanse. Nakon prve runde u utorak, sada se pregovara po poglavljima. Danas: privreda-finansije, pravosuđe, odbrana, spoljni i unutrašnji poslovi, razvoj, evropski fondovi, saobraćaj, poljoprivreda, životna sredina i energetika. Nakon uspostavljanja zajedničkog programa vlade, razgovori će preći na konfiguraciju novog kabineta. PSD, pobednik na parlamentarnim izborima pre godinu dana, ali trenutno u opoziciji, želi da broj ministarstava bude proporcionalan sa brojem poslanika, a PNL ne odustaje od premijerske funkcije koju trenutno obavlja. Nakon odluke liberala da formiraju novu vladu sa PSD-om, USR – do septembra partner u vladi- objavio je da prelazi u opoziciju, kritikujući novu koaliciju. Podsećamo, nakon odlaska USR iz Vlade, manjinski kabinet PNL-UDMR je oboren izglasavanjem predloga o nepoverenju vladi koji je podneo PSD, a glasali su za predlog i članovi USR. Do sada su propala dva pokušaja da se formira novi kabinet – manjinska vlada USR i manjinska vlada PNL-UDMR.

Vlada u Bukureštu odobrila je u sredu prva dva dokumenta za pokretanje Nacionalnog programa oporavka i rezilijencije. Reč je o dva memoranduma kojima je vlada mandatirala Ministarstvo za evropske investicije i projekte i Ministarstvo finansija da potpišu Sporazum o bespovratnom finansijskom doprinosu i Ugovor o zajmu između Evropske komisije i Rumunije. Do kraja godine Rumunija će imati koristi od predfinansiranja od 3,79 milijardi evra, a tokom 2022. od finansiranja od približno 6,17 milijardi evra. Nacionalni plan oporavka i rezilijencije strukturiran je na 6 stubova: zelena tranzicija, digitalna transformacija, pametan rast, socijalna i teritorijalna kohezija, zdravstvena i ekonomska, socijalna i institucionalna otpornost, politike za sledeću generaciju, decu i mlade.

Ambasadori 27 zemalja članica EU složili su se u sredu da bi se akcija Belorusije da podstakne migrante sa Bliskog istoka da uđu u Poljsku pravno mogla smatrati hibridnim napadom koji bi poslužio kao osnova za novu seriju evropskih sankcija protiv Minska. O novom paketu sankcija trebalo bi da se razgovara u četvrtak i mogao bi da bude usmeren na oko 30 ljudi i entiteta u Belorusiji, uključujući ministra spoljnih poslova i avio-kompaniju Belaviju. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pozvao je Poljsku da deluje brzo i odlučno“ u migrantskoj krizi na belorusko-poljskoj granici, gde se, kako kaže, dešava hibridni, brutalni, nasilni i podli napadi“. Visoki komesar UN za ljudska prava Mišel Bašelet takođe je pozvala uključene države da reše nepodnošljivu krizu i rekla da prema međunarodnom pravu ljude ne treba sprečavati da traže azil. Poljska je rasporedila brojne vojne snage na granici sa Belorusijom, gde živi oko 2.000 migranata sa Bliskog istoka, Avganistana i Afrike, koji žele da se pridruže EU. Vlasti Belorusije optužene su za orkestriranje haosa, uz podršku Rusije, kao odgovor na sankcije uvedene režimu predsednika Lukašenka, koji se smatra poslednjim evropskim diktatorom.