Vesti 13.12.2021

Rumunija je u ponedeljak registrovala 494 novih slučaja zaraženih kovidom-19, što predstavlja smanjenje u odnosu na prethodni dan, saopštila je Grupa za stratešku komunikaciju (GCS).

Newsroom, 13.12.2021, 18:27

Rumunija je u
ponedeljak registrovala 494 novih slučaja zaraženih kovidom-19, što predstavlja smanjenje u
odnosu na prethodni dan, saopštila je Grupa za stratešku komunikaciju (GCS).
Urađeno je skoro 17.000 testova, što znači pozitivnu stopu od 2,91. Takođe,
prijavljeno je 45 smrtnih slučajeva, od kojih 8 su od ranije. U bolnicama je
ukupan broj hospitalizovanih osoba koje su zaražene kovidom-19 smanjen na oko 4.000. Od toga manje od 700 nalazi se na intenzivnoj nezi.
Najviše novozaraženih – u glavnom gradu (81) i u okrugu Kluž (41). Što se tiče
vakcinacije, preko 7,6 miliona ljudi je vakcinisano po punoj šemi, a skoro 1,8
miliona je primilo prvu dozu vakcine. Podsećamo vas da će osobe koje u Rumuniju dolaze van Evropske unije ili iz država unije koje
se nalaze u u crvenoj zoni epidemiološkog rizika i koje nisu vakcinisane ili
nisu preležale bolest, biti u karantinu 10 dana, čak i ako imaju negativan PCR
test. Za nevakcinisane osobe koje nemaju takav dokument, karantin je 14 dana,
bez obzira odakle dolaze.

Predsednik Rumunije, Klaus
Johanis, učestvovao je, u ponedeljak, na sastanku, u video formatu, sa
predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i premijerima Slovenije, Janezom
Janšom, Estonije, Kajom Kalas i Letonije Krisjanisom Karinsom u okviru priprema
za Samit Istočnog Partnerstva koji će se
održati u ponedeljak, Istočno partnerstvo u sredu i sastanak Evropskog saveta
koji će se održati u četvrtak. Glavne teme koje su obrađene bile su evropska
koordinacija u kontekstu pandemije kovid-19, upravljanje krizama i otpornost,
cene energije, bezbednost i odbrana EU, spoljni aspekti migracija i spoljni
odnosi, sa fokusom na situaciju na granicama Ukrajine i Belorusije. Predsednik
Johanis je ponovio podršku naše zemlje nuklearnoj energiji i prirodnom gasu kao
opcijama za pristupačnu energetsku tranziciju, uključujući i u kontekstu
pripreme novih zakonskih predloga Evropske komisije. On je istakao potrebu
jačanja uloge Evropske unije u oblasti bezbednosti i odbrane, u tesnoj saradnji
i komplementarnosti sa NATO. U tom kontekstu, predsednik Johanis je pomenuo
nedavni razgovor sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom u formatu B9 i
istakao važnost koordinacije i jedinstva u EU i NATO protiv delovanja Rusije u
istočnom susedstvu. Tokom razgovora o pripremama za Samit Istočnog partnerstva,
rumunski predsednik je ponovio potrebu da Evropska unija podrži zemlje koje
žele i čvrsto su posvećene reformama, poput Moldavije.

Rumunsko ministarstvo
spoljnih poslova saopštilo je da ne priznaje legitimitet izbora održanih u
nedelju u proruskom secesionističkom regionu Pridnjestrovlje, na istoku
Republike Moldavije. Bukurešt ponavlja svoju podršku sveobuhvatnom, mirnom i
trajnom rešenju pridnjestrovskog sukoba. To mora biti u skladu sa međunarodnim
pravom, uz poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike
Moldavije, u okviru njenih međunarodno priznatih granica i bez uticaja na njenu
evropsku budućnost – navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova.
Ustavne vlasti Kišinjeva su navodne predsedničke izbore u regionu
Pridnjestrovlja takođe nazvale nezakonitim. Pridnjestrovlje je de facto bilo
van kontrole centralnih vlasti 1992. godine, nakon oružanog sukoba koji je
rezultirao stotinama mrtvih i odsečen je intervencijom moskovskih trupa od
strane secesionističkih pobunjenika. Određeni favorit takozvanih predsedničkih
izbora, aktuelni vođa separatista, Vadim Krasnoselski, rođen je 1970. u Sibiru
u porodici ukrajinskog vojnika sovjetskog stila. Sa porodicom se preselio u
sadašnju Republiku Moldaviju kada je imao osam godina. Krasnoselski je
takozvani predsednik od 2016. godine, treća osoba na čelu secesionističkog
entiteta, posle Rusa Igora Smirnova (1991-2011) i Ukrajinca Evgenija Ševčuka
(2011-2016). Supruga nepriznatog predsednika Svetlana Krasnoselskaja je već
šest godina rumunska državljanka.

Šef rumunske
diplomatije, Bogdan Auresku učestvuje danas u Briselu na sastanku Saveta za
spoljne poslove EU (EAC). Ministri će imati razmenu mišljenja o nizu aktuelnih
pitanja kao što su dešavanja u Ukrajini, situacija u Belorusiji, slučaj
Kipra i Etiopiju. Evropski ministri
spoljnih poslova će se osvrnuti na situaciju u vezi sa Ukrajinom iz
perspektive razvoja događaja na istočnoj granici ove države sa Rusijom, što
izaziva visok stepen zabrinutosti na evropskom i evroatlantskom nivou. Prema
Ministarstvu inostranih poslova, Bogdan Auresku će ponoviti zabrinutost zbog
bezbednosne situacije u okolini Ukrajine i Crnog mora i istaći potrebu da se
pripremi odgovarajući odgovor EU, koja mora ostati jedinstvena i čvrsta.
Diskusija o Belorusiji odvija se u kontekstu stalnog pogoršanja unutrašnje
situacije i instrumentalizacije migracije režima iz Minska na istočnoj granici
EU. Na dnevnom redu su i odnosi EU-Afrika, EU-Centralna Azija i odnosi sa
Venecuelom.

Ekološke kompetencije
biće uvrštene u školske 2023-2024. godine u školske programe, odlučilo je u
ponedeljak na plenarnoj sednici Senata Rumunije, kao veća za donošenje odluka,
usvajanjem zakonskog predloga za izmenu Zakona o nacionalnom obrazovanju. Prema
izveštaju Komisije za obrazovanje, usvojenom na plenarnoj sednici,
upotpunjavanje školskog programa ekološkim veštinama ima za cilj doživotno
obrazovanje učenika, što podrazumeva i ekološko obrazovanje. Ministarstvo
prosvete će u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, voda i šuma izraditi
strategiju ekološkog obrazovanja do 31. decembra 2022. godine.