Vesti 24.01.2022
Rumuni su danas obeležili 163 godišnjicu od ujedinjenja rumunskih kneževina, prvog značajnog koraka u formiranju rumunske nacionalne unitarne države i preteče Velikog Ujedinjenja iz 1918.
Newsroom, 24.01.2022, 19:13
Rumuni su danas obeležili 163 godišnjicu od ujedinjenja rumunskih kneževina, prvog značajnog koraka u formiranju rumunske nacionalne unitarne države i preteče Velikog Ujedinjenja iz 1918. Aleksandru Joan Kuza je 24. januara 1859. izabran za vladara Vlaške, nakon što je 5. januara izabran za princa Moldavije. Tokom njegove vladavine postavljeni su institucionalni temelji moderne Rumunije. Danas je bio slobodan dan i za zaposlene i za učenike i nastavnike. Dok su mnogi Rumuni odlučili da produženi provedu vikend, posebno u planinskim odmaralištima, oni koji su ostali kod kuće mogli su da učestvuju na brojnim javnim događajima – vojnim i verskim ceremonijama, koncertima ili simpozijumima – koji su bili organizovani širom zemlje, ali su obeleženi zdravstvenim ograničenjima. U Patrijaršijskoj katedrali u Bukureštu održana je liturgija u čast svih koji su doprineli ostvarenju Ujedinjenja 1859. godine. Poruke su ovom prilikom uputili i politički lideri. Predsednik Klaus Johanis je izjavio da je Ujedinjenje od 24. januara 1859. godine pokazalo važnost projekta za koagulaciju energije rumunskog naroda i pozvao svoje sugrađane da deluju u cilju konsolidacije sadašnjeg evropskog i demokratskog puta zemlje. Liberalni premijer Nikolae Čiuka ocenio je da je istorijski čin od 24. januara 1859. godine plod neumornih napora tadašnje političke elite, pri čemu su Rumuni izrazili želju da budu ujedinjeni, ali i da napreduju sa administrativnog, ekonomskog i društvenog aspekta. Želja je ostala isti za sve naredne generacije i izazvala velike transformacije u rumunskom društvu – rekao je takođe Nikolae Čiuka. Sa svoje strane, predsednik Poslaničkog doma i Socijaldemokratske partije (PSD), iz vladajuće koalicije, Marčel Čolaku, istakao je da su, posle 163 godina nakon Ujedinjenja kneževina, Rumunima više nego ikada potrebne jedinstvo i stabilnost, kako bi se suočili sa ekonomskim , zdravstvenim i bezbednosnim izazovima.
Rumunske vlasti objavile su u ponedeljak 12.082 nova slučaja zaraženih SARS-KoV-om-2 na nacionalnom nivou. Istovremeno, prijavljen je 41 smrtni slučaj, od kojih je jedan od ranije. U Bukureštu stopa incidencije raste i dostigla je 10,23 slučaja na hiljadu stanovnika. Glavni grad je u crveni scenario ušao 12. januara, nakon što je prešao cenzus od 3 slučaja na hiljadu stanovnika. Kapacitet testiranja na korona virus povećaće se ove nedelje na 150.000 testova dnevno. Više od 3.800 porodičnih lekara širom zemlje potpisalo je ugovore sa zdravstvenim osiguranjem za testiranje stanovništva. U Bukureštu i susednom okrugu Ilfov, gde se javlja najviše novih slučajeva, već su otvoreni centri za testiranje u 20 bolnica. Takođe, testiranje učenika biće nastavljeno najkasnije u sredu, nakon što je u magacine školskih inspektorata stiglo preko 10 miliona testova. U utorak će u zemlju stići 114.000 doza vakcine kompanije Pfizer BioNTech, namenjene za vakcinaciju dece uzrasta od 5 do 11 godina. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila predviđa da će u Rumuniji vrhunac petog talasa pandemije biti dostignut za oko 3 nedelje.
Zemlje NATO-a su rasporedile snage i poslale brodove i borbene avione da ojačaju odbranu u istočnoj Evropi zbog vojnih aktivnosti na ukrajinskim granicama, navodi se u današnjem saopštenju Alijanse. Danska šalje fregatu u Baltičko more i sprema se da pošalje borbene avione F-16 u Litvaniju, Španija šalje brodove da se pridruže mornaričkim snagama NATO-a i planira da pošalje borbene avione u Bugarsku. Istovremeno, Francuska je saopštila da je spremna da pošalje trupe u Rumuniju pod komandom NATO-a, a Holandija će u aprilu slati borbene avione F-35 u Bugarsku da podrže vazdušne snage NATO-a u regionu i staviće u stanje pripravnosti brod i kopnene jedinice savezničkim reakcionim snagama. Sjedinjene Američke Države nameravaju da povećaju svoje vojno prisustvo u istočnom boku Alijanse. S druge strane, predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, zahvalio je u ponedeljak Evropskoj uniji na makrofinansijskoj pomoći od 1,2 milijarde evra za podršku Kijevu u eventualnoj konfrontaciji sa Rusijom. Snažna Ukrajina je ključ evropske bezbednosti“, rekao je Zelenski na Tviteru. Podsećamo da je Rusija rasporedila oko 100.000 vojnika u blizini granica Ukrajine, plus vojnu opremu, izazivajući ozbiljan strah od invazije na ovu zemlju.
U Francuskoj se premjerno na televiziji emituje dokumentarni film Marija od Rumunije, neverovatna kraljica Karpata“, produkcija na kojoj se radilo godinu i po dana. Prikupljene su arhivske slike i fotografije, svedočenja nekih istoričara i članova Kraljevske kuće Rumunije, snimljena su i u dvorcima Peleš i Bran u Južnim Karpatima, u Nacionalnom muzeju Kotroćeni u Bukureštu ili u manastiru Kurtea de Arđeš (jug Rumunije), u kojoj se nalaze grobovi kraljeva Rumunije. Bolničarka rumunskih vojnika u vojnim bolnicama iz Prvog svetskog rata, kraljica Marija, supruga kralja Ferdinanda I, u Evropi je priznata kao ambasadorka rumunske stvarnosti. U Parizu i drugim evropskim prestonicama podržala je i dobila podršku za priznanje Velike Rumunije i Rumunske nacionalne jedinstvene države.
