Vesti 31.05.2022

Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, rekao je na specijalnom sastanku Evropskog saveta u Briselu koji je održan u ponedeljak i utorak da su rizici u regionu Crnog mora u porastu i da zajednički napori treba da nastave da budu usmereni na pružanje pomoći i

Newsroom, 31.05.2022, 19:07

Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, rekao je na
specijalnom sastanku Evropskog saveta u Briselu koji je održan u ponedeljak i
utorak da su rizici u regionu Crnog mora u porastu i da zajednički napori treba
da nastave da budu usmereni na pružanje pomoći i kao adekvatan odgovor na
implikacije vojske sukoba u Ukrajini. On je izrazio zabrinutost zbog dešavanja
na terenu, kako u pogledu bezbednosti tako i humanitarne situacije na istoku i
jugu Ukrajine. Johanis je predstavio mere koje je Rumunija usvojila za podršku
Ukrajini, ističući humanitarnu pomoć i olakšavanje izvoza žitarica preko luke
Konstanca i dunavskih luka. Predsednik Rumunije je takođe istakao važnost
pozitivnog odgovora na pristupne zahteve Ukrajine, Republike Moldavije i
Gruzije, kroz snažnu političku poruku podrške. Na sastanku u Briselu, lideri
EU složili su se da blokiraju veći deo uvoza nafte iz Rusije. Do sada je
dogovoreni kompromis zabranjivao isporuke nafte na moru, a ne naftovodima, kao
rezultat protivljenja Mađarske. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel,
međutim, rekao je da je sporazum ogroman izvor finansiranja za rusku ratnu
mašineriju. Mera je deo šestog paketa evropskih sankcija uvedenih Moskvi od
početka invazije na Ukrajinu.

Ministarstvo evropskih investicija i projekata u
Rumuniji uputilo je Evropskoj komisiji prvi zahtev za isplatu, u vrednosti od
tri milijarde evra, iz Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju. Od ovog
iznosa dve milijarde je bespovratna finansijska podrška, a oko milijardu je u
vidu kredita. Dokument uključuje 21 cilj i prekretnicu za četvrti kvartal
prošle godine. Sledeći zahtev za isplatu biće dostavljen u trećem kvartalu
ove godine i uključivaće ciljeve i prekretnice za prva dva kvartala 2022,
navodi se u saopštenju.

Popis stanovništva i domaćinstava u Rumuniji ulazi u završnu fazu – od danas do
17. jula recenzenti odlaze u domove onih koji još nisu odgovorili na pitanja iz
upitnika i prikupljaće potrebne podatke. Podaci će se prikupljati od svih
lica, bez obzira na državljanstvo, koja su na dan 1. decembra 2021. godine
imala prebivalište u Rumuniji, odnosno živela u zemlji najmanje 12 meseci. Oni
koji odbiju popis rizikuju kaznu od 200 evra-600 evra, a oni koji spreče
pristup domaćinstvima ili stambenim zgradama kažnjavaju se od 300- 1.000 evra. Nacionalni
institut za statistiku izveštava da do 27. maja, poslednjeg dana samopopisa,
registrovano je ukupno 11 miliona upitnika, od kojih je 8,9 miliona validnih,
što predstavlja 46,8 % procenjene ciljne rezidentne populacije Rumunije na dan
1. decembra 2021. godine.

Koaliciona vlada u Bukureštu izmenila je hitnom
uredbom član Krivičnog zakona o prekidu zastarelosti krivične odgovornosti.
Odluka je doneta da se ta odredba uskladi sa odlukom rumunskog ustavnog suda.
Liberalni ministar pravde Katalin Predoiu tvrdi da je normativni akt bio
neophodan da bi se spasli veliki slučajevi korupcije, tako da nijedan
korumpirani političar ne može da izbegne zakon pravde. U opoziciji, poslanik Unije
Spasite Rumuniju, Stelijan Jon, bivši ministar, upozorio je da bi hitna uredba
koju je inicirao Predoiu mogla biti osporena u Ustavni sud Rumunije, što bi
povećalo rizik od zatvaranja dosijea za neke korumpirane političare i opasne
nasilnike. On je rekao da bi se pitanje usaglašavanja Krivičnog zakonika sa
odlukom Ustavnog suda o roku zastarelosti krivične odgovornosti, ukoliko
postoji politička volja, moglo rešiti vrlo jednostavno glasanjem u parlamentu.
Nacionalisti iz Alijanse za Ujedinjenje Rumuna u opoziciji, kritikovali su
usvajanje hitne uredbe o izmenama Krivičnog zakona, s obzirom da je na
referendumu održanom 2019. godine izglasana zabrana donošenja hitnih uredbi u pravosuđu.

Dačijan Čološ, bivši predsednik Unije Spasite Rumuniju -opozicija desnog
centra u bukureštanskom parlamentu, podneo je ostavku iz stranke. Njemu su se
pridružila četiri evroposlanika. U objavi na Fejsbuku, Čološ je naveo da je
odluka bila teška, ali da ju je doneo jer je započeo novi politički projekat.
Reč je o novoj partiji, koja će biti deo evropske porodice Renew
Europe i zvaće se REPER. Podsećamo, Dačijan Čološ
je podneo ostavku na čelo Unije Spasite Rumunij u januaru, samo nekoliko meseci
nakon pobede na unutrašnjim izborima. Zatim je pozvao na pokušaj nekih
partijskih lidera da remete njegove planove