Vesti 30.11.2022
Ukrajina je napravila značajan napredak u suočavanju sa ruskom invazijom, ali ne smemo potceniti Rusiju, čije rakete nastavljaju da napadaju ukrajinske gradove, civile i kritičnu infrastrukturu, izjavio je u sredu u Bukureštu generalni sekretar NATO-a Jen
Newsroom, 30.11.2022, 19:53
Ukrajina je napravila značajan napredak u suočavanju sa ruskom invazijom, ali ne smemo potceniti Rusiju, čije rakete nastavljaju da napadaju ukrajinske gradove, civile i kritičnu infrastrukturu, izjavio je u sredu u Bukureštu generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na sastanku ministara inostranih poslova zemalja članica Alijanse. Nastavak vojne podrške Ukrajini je od suštinskog značaja, posebno u pogledu protivvazdušne odbrane, rekao je šef NATO-a. On je naveo i da je pristupanje Finske i Švedske NATO-u skoro završeno. Vreme je da ih dočekamo kao punopravne članice Alijanse“, izjavio je Stoltenberg. Što se tiče Kine, Stoltenberg je rekao da NATO ne vidi Peking kao protivnika i da će sa njim razgovarati kada je to u interesu Alijanse, ali je skrenuo pažnju na potrebu da se smanji zavisnost od Kine i umanji vulnerabilnosti. U zaključku, on je zahvalio Rumuniji odličnom domaćinu“ sastanka u Bukureštu. Ovo pokazuje snažnu posvećenost Rumunije NATO-u“, rekao je Stoltenberg. Sa svoje strane, zamenik generalnog sekretara NATO-a, Rumun Mirčea Džoana, izjavio je da je uveren da će saveznička borbena grupa u Rumuniji dostići nivo brigade i uveren je da će do samita NATO u Vilnjusu sledeće godine naša zemlja i zemlje istočnog boka imati dodatne elemente da ponovo potvrdi da nijedan kvadratni centimetar savezničke teritorije nije izostavljen van zaštite“. Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku istakao je potrebu još pažljivijeg praćenja situacije u Crnom moru, s obzirom na nepredvidivost ponašanja Rusije. Na sastanku u Bukureštu, ministri inostranih poslova NATO-a obećali su da će pojačati podršku Ukrajini i pomoći u obnavljanju njene energetske infrastrukture. U saopštenju usvojenom tokom dvodnevnog sastanka navodi se da neprihvatljive akcije Moskve, uključujući hibridne aktivnosti, energetsku ucenu i nuklearnu retoriku, potkopavaju međunarodni poredak zasnovan na pravilima. Ministri su ponovo potvrdili strateški značaj Crnog mora za Alijansu i posvećenost odbrani čitave savezničke teritorije.
1. decembar, Dan državnosti Rumunije, biće obeležen u četvrtak organizovanjem vojnih parada u nekoliko gradova u zemlji. Više od 1.500 vojnika biće prisutno na paradi kod Trijumfalne kapije u prestonici, događaj će imati najveće učešće savezničkih vojnika do sada. Parada povodom 1. decembra održaće se i u Alba Juliji (centar), gde su i u sredu položeni venci na statue od velikog značaja za čin Velikog ujedinjenja. Nacionalni dan Rumunije obeležava se i van granica, u rumunskim zajednicama, a Rumunski kulturni institut organizuje, do 10. decembra, 50 manifestacija koje obeležavaju Dan državnosti, u 31 grad u inostranstvu. Ministar nacionalne odbrane Angel Talvar podsetio je u poruci upućenoj povodom Dana državnosti Rumunije da je Veliko ujedinjenje iz 1918. godine postignuto ne samo plodom međunarodnog političkog konteksta, koji je favorizovao nacionalno i socijalno oslobodilačke pokrete, već takođe pre svega, kroz hrabrost, herojstvo i krvnu žrtvu rumunskih vojnika i oficira na ratištima Prvog svetskog rata i odlučnost koju su rumunska politička klasa i rumunsko društvo sa privremeno okupiranih rumunskih teritorija. U ponedeljak je u bukureštanskom parlamentu održan svečani sastanak povodom obeležavanja 104. godišnjice Velikog ujedinjenja.
Rumunski pisac Mirčea Karesku dobio je FIL nagradu za književnost na romanskim jezicima na Međunarodnom sajmu knjiga u Gvadalahari (Meksiko). Specijalni gost FIL-a, koji se održava do 4. decembra u Gvadalahari, govorio je mladima o spisateljskoj profesiji i ulozi pisaca u svetu u krizi i previranju. Mirčea Kartaresku je cenio da je u najtežim trenucima ljudske istorije, kao što su holokaust, svetski ratovi ili pandemije, književnost služila kao utočište gde su ljudi našli prostor slobode. Poslednjih godina, Kartaresku je bio jedan od kandidata za Nobelovu nagradu za književnost. FIL obuhvata 620 promocija knjiga, 3.000 književnih, akademskih i naučnih aktivnosti i učešće 600 autora iz 45 zemalja.
