Vesti (01.12.2022)
U
Rumuniji se danas,1. Decembra, obeležavaju 104 godine od Velikog ujedinjenja
zemlje. U glavnom gradu defilovalo je 1500 vojnika Ministarstva nacionalne
odbrane, Ministarstva unutrašnjih psolova, Obaveštajne službe i Specijalnih
telekomunikacijskih službi. Prema navodima Ministarstva narodne odbarne u počasnoj
povorci bili su i strani vojnici iz Belgije, Francuske, Severne Makedonije,
Republike Moldavije, Portugalije, SAD i Holandije kao i vojnici savezničkih zemalja
koji učestvuju u strukturama Severnoatlanskog saveza na teritoriji Rumunije. Na
svim vojnim institucijama u zemlji kao i na morskim i rečnim brodovima viore se
nacionalne zastave. Van nacionalne teritorije tamo gde su stacionirani
rumunski vojnici organizobvane su svečanosti povodom Nacionalnog praznika
Rumunije. Podsećamo da je u samo dva svetska rata poginulo, ranjeno, nestalo
ili zarobleno više od 1 230 000 rumunskih vonika. Svečanosti povodom
Nacionalnog praznika Rumunije održavaju se i u drugim gradovima kao
i u rumunskim zajednicama u inostranstvu. Do 10. decembra Rumunski
kulturni institut organizuje 50 ceremonija povod Nacionalnog praznika Rumunije
u 31 gradu u inostranstvu. Nakon antikomunističke revolucije 1989. godine
Nacionalni praznik Rumunije slavi se od 1990 godine. 1. Decembra 1918.
godine u gradu Alba julija Narodna skupština usvojila je rezoluciju o
ujedinjenju Rumunije sa istorijskim pokrajinama u kojima su živeli
Rumuni.
România Internațional, 01.12.2022, 12:26
U
Rumuniji se danas,1. Decembra, obeležavaju 104 godine od Velikog ujedinjenja
zemlje. U glavnom gradu defilovalo je 1500 vojnika Ministarstva nacionalne
odbrane, Ministarstva unutrašnjih psolova, Obaveštajne službe i Specijalnih
telekomunikacijskih službi. Prema navodima Ministarstva narodne odbarne u počasnoj
povorci bili su i strani vojnici iz Belgije, Francuske, Severne Makedonije,
Republike Moldavije, Portugalije, SAD i Holandije kao i vojnici savezničkih zemalja
koji učestvuju u strukturama Severnoatlanskog saveza na teritoriji Rumunije. Na
svim vojnim institucijama u zemlji kao i na morskim i rečnim brodovima viore se
nacionalne zastave. Van nacionalne teritorije tamo gde su stacionirani
rumunski vojnici organizobvane su svečanosti povodom Nacionalnog praznika
Rumunije. Podsećamo da je u samo dva svetska rata poginulo, ranjeno, nestalo
ili zarobleno više od 1 230 000 rumunskih vonika. Svečanosti povodom
Nacionalnog praznika Rumunije održavaju se i u drugim gradovima kao
i u rumunskim zajednicama u inostranstvu. Do 10. decembra Rumunski
kulturni institut organizuje 50 ceremonija povod Nacionalnog praznika Rumunije
u 31 gradu u inostranstvu. Nakon antikomunističke revolucije 1989. godine
Nacionalni praznik Rumunije slavi se od 1990 godine. 1. Decembra 1918.
godine u gradu Alba julija Narodna skupština usvojila je rezoluciju o
ujedinjenju Rumunije sa istorijskim pokrajinama u kojima su živeli
Rumuni.
Rumunima su potrebni opipljivi i hitni progresi za blagostanje i životni standard-izjavio je predsednik Klaus Johanis koji poziva rumunske vlasti da upotrebe sve raspoložive instrumente za ostvarivanje ovih ciljeva. Na recepciji povodom Nacionalnog praznika, šef rumunske države je naglasio da je Rumunija sada stub bezbednosti u geopolitičkoj zoni punoj neizvesnosti i stabilna zemlja koja je postigla značajne progrese u poslednjim godinama. Dokažimo
da je 1. Decembar nacionalni praznik naše zemlje, dan svih ljudi kojima
zaigra srce kada vide rumunsku zastavu, poručio je premijer Nikolaje Čuka u
poruci povodom Nacionalnog praznika. ,,I sada, kao i na kraju Prvog svetskog
rata, glavne teme na nacionalnoj agendi su sigurnost, stabilnost i
modernizacija Rumunije. U odnosu na 1918. godinu sada su na našoj strani
evropsku fondovi namenjeni reformama i razvoju i zaštita Severnoatlanskog
saveza, najjaće vojne alijansa u istoriji, naveo je na svom tviter nalogu
premijer Rumunije. U ime SAD, američki državni sekretar Entoni Blinken čestitao
je rumunskom narodu Nacionalni dan Velikog ujedinjenja i poželeo srećan
praznik. Američki zvaničnik je naglasio da je ova godina specijalna jer se
istovremeno obeležava i 25 godina od potpisivanja strateškog partnerstva
izmedju SAD i Rumunije. I Ministarstvo inostranih poslova u Kijevu je uputilo čestitke rumunskom narodu i apeluje na jedinstvo za mir i solidarnost u Evropi.
Šef
rumunske diplomatije Bogdan Auresku osudio je danas na zasedanju Ministarskog
saveta Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u poljskom gradu
Lodž. ruske zločine protiv ukrajinskih civila i infrastrukture, uključujući energetsku. U saopštenju Ministarstva inostranih poslova u Bukureštu navodi se da je Šef rumunske diplomatije pozvao Moskvu da hitno i beZuslovno prekine vojnu agresiju i da povuče snage i vojnu tehniku sa svih medjunarodno priynatih teritorija Ukrajine. Ministar Auresku se odnosio i na bilateralnu i medjunarodnu podršku Republici Moldaviji teško pogodjenoj ratom u Ukrajini.
Savet za
pravosudje i unutrasnje poslove stavio je na dnevni red sednica od 8 i 9
decembra pitanja ulaska u Šengen. Ministri pravosudja i unutrašnjih poslova
Evropske unije razmatraće 8. decembra mogućnost primene šengenskih preporuka u
slučaju Rumunije, Bugarske i Hrvatske. Eksperti Evropske unije ocenili su da
Bukurešt poštuje sve evropske norme bezbednosti na granici. Za članstvo u zonu
slobodnog protoka ljudi, roba, kapitala i usluga potrebna je medjutim
jednoglasna odluka. Pristupanje Rumunije Šengenu biće dodatna bezbednost za
Evropu, a ne opasnost za zemlje članice- tvrdi zvanični Bukurešt u pokušaju da
uveri zemlje koje još imaju rezerve prema pristupanju.
Predsednik Rumunije Klaus
Johanis otputovaće u petak u dvodnevnu radnu posetu Grčkoj. Šef rumunske države
sastaće se sa grčkom koleginicom Katerinom
Sakelaropulu i premijerom Kirijakosom Micotakisom. U saopštenju Predsedničke administracije u Bukureštu,
navodi se da se poseta odvija u kontekstu
podržanog dijaloga na visokom nivou i tesne koordinacije Rumunije i Grčke oko
aktuelnih tema. Tokom susreta razgovaraće se o razvojnom potemcijalu bilateralnih
odnosa u privrednoj i investicionoj oblasti, kao i u kulturi, prosveti,
civilnoj zaštiti i turizmu. Poseban naglasak staviće se na infrastrukturne i interkonekcijske
projekte, uključujući energetske, sa
ciljem da se smanji zavisnost od ruskog gasa i ojača bezbednosna situacija nakon ruske nelegarne agresije na Ukrajinu i posledica rada na više planova.
Rumunija
raspolaže svim resursima, uključujući ljudske za proizvodnju novih tehnologija
budućnosti, izjavio je ministar istraživanja, Sebastijan Burduža. Rumunski
zvaničnik kaže da napredovanje na pravom putu zavisi od finansiranja i propisa,
posebno u prvobitnim fazama. Burduža smatra da mnogi start-tapovi nisu opstali ne
zbog nedostatka ideja već nedostatka kapitala. Ministar Sebastijan Burduža je u
sredu učestvovao u Bukureštu na Forumu Aspen. 11 izdanje Aspen foruma,
koji su organizovali Aspen institut u Rumuniji i Nemacki
Maršal fond iz SAD, uz pomoć Severoatlanske alijanse i kofinansiran od strane
Evropske unije i Američke agencije za medjunarodni razvoj (USAID).
Medjuvladin
komitet za očuvanje Nematerijalne kulturne baštine, okupljen u Maroku, doneo je
odluku da se dokument ,,Umetnost narodne košulje sa posebnim vezom“, element
kulturnog identiteta u Rumuniji i Republici Moldaviji stavi na spisak
Nematerijalne baštine čovečanstva, saopštila je danas poslanica Ana-Marija
Katauca, predsednica Stalne zajedničke komisije Poslamičkog doma i Senata za
odnose sa UNESCO-m. ,,Košulja sa posebnim vezom ili rumunska ia
nasledjuje se sa ljubavlju iz generacije u generaciju. Nose je i devojke
i žene, o njoj se pevaju pesme, a nosile su je i Kraljivaca Marija i
Kraljevska porodica Rumunije.
Za 9
od 10 ispitanika iz dijaspore veoma važno je da budu u kontktu sa situacijom u
Rumuniji posredstvom rumunskih medija, navodi se u studiji Gogla o načinu na
koji Rumuni u inostranstvu koriste tehnologiju za kontakt sa situacijom u
Rumuniji. Više od 70% ispitanika koristi tehnologiju za kontakt sa zemljom,.
Više od 70% prati rumunske sadržaje 2 do 3 puta nedeljno. Prema rezultatima
studije 57% Rumuna u inostranstvu sluša rumunsku muziku, 56% prati društvene
mreže, 53% gleda rumunske tv kanale online ili posredstvom kabla, 61% prati
online rumunske publikacije i 26% rumunske radio stanice. Istrživanje je
izvršeno medju Rumunima korisnicima interneta iz Nemaške, Španije, Italije i
Velike Britanije u periodiu 11-16. novembar 2022.
