Vesti – 09.10.2023
Predsednik Klaus Johanis primiće u utorak, u palati Kotročenj, svog ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog u kontekstu njegove zvanične posete Rumuniji. Kako je saopšteno iz Predsedničke administracije u Bukureštu, poseta potvrđuje nastavak bezuslovne podrške Rumunije Ukrajini, u kontekstu nelegalnog rata Rusije protiv ove zemlje, kao i posebnu prirodu odnosa između dve države, potencijal i potrebu da razgovaraju, na najvišem nivou, o projektima i temama od zajedničkog interesa. Dubinske političke konsultacije omogućiće analizu opsežnih mera koje je Rumunija odlučila i sprovela u cilju podrške Ukrajini, kako bi ih ojačala, kao i diskusiju o bezbednosnoj situaciji u regionu i na Crnom moru i korake neophodne za njegovo upravljanje“, naveo je takođe izvor. Klaus Johanis će se fokusirati i na konstruktivne i pragmatične pristupe u prioritetnim oblastima bilateralne saradnje i zajedničkog interesa, posebno na širenju prekograničnih veza, razvoju ekonomskih odnosa, evropskim i evroatlantskim integracijama Ukrajine, kao i puno poštovanje prava pripadnika nacionalnih manjina“.
Newsroom, 09.10.2023, 18:17
Predsednik Klaus Johanis primiće u utorak, u palati Kotročenj, svog ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog u kontekstu njegove zvanične posete Rumuniji. Kako je saopšteno iz Predsedničke administracije u Bukureštu, poseta potvrđuje nastavak bezuslovne podrške Rumunije Ukrajini, u kontekstu nelegalnog rata Rusije protiv ove zemlje, kao i posebnu prirodu odnosa između dve države, potencijal i potrebu da razgovaraju, na najvišem nivou, o projektima i temama od zajedničkog interesa. Dubinske političke konsultacije omogućiće analizu opsežnih mera koje je Rumunija odlučila i sprovela u cilju podrške Ukrajini, kako bi ih ojačala, kao i diskusiju o bezbednosnoj situaciji u regionu i na Crnom moru i korake neophodne za njegovo upravljanje“, naveo je takođe izvor. Klaus Johanis će se fokusirati i na konstruktivne i pragmatične pristupe u prioritetnim oblastima bilateralne saradnje i zajedničkog interesa, posebno na širenju prekograničnih veza, razvoju ekonomskih odnosa, evropskim i evroatlantskim integracijama Ukrajine, kao i puno poštovanje prava pripadnika nacionalnih manjina“.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis završio je u ponedeljak četvorodnevnu državnu posetu Portugaliji, sastankom sa premijerom Antoniom Kostom. Dvojica zvaničnika potpisali su dva memoranduma o sporazumu u oblastima energetike i investicija i trgovine. Takođe u ponedeljak, Johanis je primio ključ grada Lisabona, na ceremoniji koja je održana u Palati Opštine. On je naveo da uspešan razvoj portugalske prestonice ostaje izvor prave inspiracije i da je razmena dobrih praksi osnova za razvoj na nacionalnom nivou, ali i na nivou regiona i gradova. Klaus Johanis je izjavio da su uzorni odnosi između Rumunije i Portugala ojačani dinamičnom razmenom na lokalnom nivou i intenzivnom saradnjom sa Gradskom kućom u Lisabonu. Šef rumunske države je podsetio da su u ovom gradu, u međuratnom periodu, živele važne ličnosti rumunske duhovnosti i kulture, kao što su Mirča Elijade, poznati istoričar religija, i Lučijan Blaga, veliki pesnik i filozof“.
Premijer iz Bukurešta Marčel Čolaku izjavio je u ponedeljak, u Varni, da su se, tokom razgovora održanih u okviru Trilaterale Rumunija-Bugarska-Grčka, tri države dogovorile da sprovedu zajednički akcioni plan kako bi imali značajan napredak u trilateralnoj saradnji u oblasti kao što su transport, energija, trgovina ili bezbednost. U prisustvu predstavnika Evropske komisije, premijera Grčke Kirijakosa Micotakisa i bugarskog Nikolaja Denkova, ponovio sam ambiciju Rumunije da brzo postane članica šengenskog prostora i da postane uticajan ekonomski akter u regionu“, rekao je Marčel Čolaku. Premijer je dodao da Rumunija može u partnerstvu sa Bugarskom i Grčkom da ima veći uticaj u Evropskoj uniji, promovišući svoju centralnu ulogu u rekonstrukciji Ukrajine i želju da vidi Republiku Moldaviju i države Zapadnog Balkana što je brže moguće u bloku zajednice.
Izraelska vojska saopštila je da je preuzela kontrolu nad svim gradovima u blizini granice sa pojasom Gaze i da priprema nove akcije, nakon terorističkih napada Hamasa. Vlasti u Tel Avivu obećavaju potpunu opsadu pojasa Gaze, odakle su hiljade raketa otišle za Izrael. Osim toga, kaže ministar odbrane, na ovoj teritoriji je uvedena blokada: nema struje, vode, gasa – sve je zatvoreno. S druge strane, Rojters saopštava da Hamas pregovara o oslobađanju izraelskih žena i dece uzetih kao talaca u zamenu za 36 palestinskih žena i dece koji se nalaze u izraelskim zatvorima. Za sada nije jasno koliko je Izraelaca oteto i odvedeno u Gazu. Prema poslednjim podacima, kao rezultat eskalacije sukoba, poginulo je oko 500 Palestinaca, a 2.700 je povređeno. U Izraelu je poginulo više od 700 ljudi, a povređeno je preko 2.200. Izraelski bezbednosni kabinet proglasio je ratno stanje.
Jedan 22-godišnji Rumun
preminuo je u ponedeljak u Izraelu. Imao je dvojno državljanstvo i bio je u
sastavu Izraelskih odbrambenih snaga, saopštilo je Ministarstvo spoljnih
poslova u Bukureštu, oštro osuđujući napade na izraelsko stanovništvo. S druge
strane, još 780 rumunskih državljana najavilo je da želi da napusti Izrael,
rekao je premijer Marčel Čolaku. Dovešće ih avio-kompanija TAROM, a broj
repatriranih Rumuna će se tako povećati na 1.600. Ministarstvo spoljnih
poslova ponavlja preporuku upućenu rumunskim državljanima koji nameravaju da
putuju u Izrael da odlože svoje putovanje i prate odeljak Obaveštenja o
putovanju na veb stranici institucije. Tim iz Jedinice za brzo reagovanje u
kriznoj ćeliji ministarstva poslat je u Izrael da podrži napore za
repatrijaciju.
U Rumuniji se u ponedeljak obeležio Nacionalni dan sećanja na žrtve Holokausta. 9. oktobra 1941. godine počela je deportacija Jevreja iz Besarabije i Bukovine u Pridnjestrovlje. Holokaust su priznale rumunske vlasti 2004. godine, na osnovu zaključaka komisije koju je predvodio nobelovac Eli Vizel. Pomen Jevrejima i Romima koji su poginuli tokom Holokausta obeležen je u Bukureštu, na spomen obeležju podignutom u njihovo sećanje.
Amerikanka Klaudija Goldin (77 godina) dobila je u ponedeljak Nobelovu nagradu za ekonomiju, koja je dodeljena na Institutu Karolinska u Stokholmu, za napredak u razumevanju rezultata učešća žena na tržištu rada, saopšteno je na zvaničnoj internet stranici nobelprize.org. Zvanična dodela nagrada održava se svake godine 10. decembra, na dan kada se obeležava smrt Alfreda Nobela (1896). U 2023. godini uz svaku nagradu biće priložen ček od 920.000 evra. Nobelovu nagradu za ekonomiju ustanovila je 1968. Centralna banka Švedske, a prvi put je dodeljena 1969. godine. Nagradu finansira Centralna banka Švedske, za razliku od ostalih nagrada koje finansira Nobelova fondacija.
Rumunski sindikat poštanskih radnika organizuje, svakog dana, ove nedelje, protestne akcije ispred sedišta Ministarstva za istraživanje, inovacije i digitalizaciju. Sindikat u saopštenju za javnost pominje nedostatak transparentnog, motivišućeg i nediskriminatornog sistema plata koji je doveo do današnje neprihvatljive situacije“ u Pošti Rumunije, gde oko 17.000, odnosno 80% zaposlenih, prima minimalnu platu, bez obzira na položaj, studije, obaveze, profesionalno iskustvo“. U sindikatu ističu i da postoji ogroman rizik da povećanjem minimalne zarade od 1. januara 2024. godine, Pošta Rumunije uđe u stečajni postupak ili otpusti hiljade zaposlenih. Istovremeno, sindikalci se žale na nedostatak koherentne politike razvoja i održivosti, nedostatak transparentnosti i predvidljivosti u aktu upravljanja, kao i nedostatak socijalnog dijaloga na nivou rumunske pošte.
