Brankuš – izuzetna izložba u Parizu
U jednom od najprestižnijih muzeja moderne i savremene umetnosti u svetu, centru Pompidu u Parizu, do 1. jula se održava izložba-događaj posvećena velikom rumunskom vajaru Konstantinu Brankušiju. U nastavku uspeha koji beleži izložba „Brankuš
Dragana Diamandi, Marija Nenadić-Zurka и Corina Cristea, 27.03.2024, 16:41
U jednom od najprestižnijih muzeja moderne i savremene umetnosti u svetu, centru Pompidu u Parizu, do 1. jula se održava izložba-događaj posvećena velikom rumunskom vajaru Konstantinu Brankušiju. U nastavku uspeha koji beleži izložba „Brankuš. Rumunski izvori i svetske perspektive“, čiji je domaćin Temišvar (zapadna Rumunija), evropska prestonica kulture 2023. godine, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova iz Bukurešta, retrospektiva Centra Pompidu okuplja, po prvi put, stotine skulptura, fotografija, skica i snimaka. Čuveni muzej savremene umetnosti u Parizu tako ilustruje Brankušijev život i rad, počevši od njegovog puta, kada je peške prešao skoro celu Evropu, da bi se nastanio u francuskoj prestonici 1904. godine, pa sve do njegovih poslednjih radova u potrazi za čistom formom i stilizovanjem materije u pokušaju da uhvati njenu suštinu i večni oblik.
Ariane Culondre, kustos izložbe: „Radili smo na ovoj izložbi oko dve godine, da odamo počast Konstantinu Brankušiju, jednom od najvećih vajara 20. veka, ogromnom umetniku, imajući sreću da nam pripada njegov atelje koji se nalazi ispred centra Pompidou; iskoristili sam selidbu ateljea, pošto će se ceo centar Pompidu sledeće godine zatvoriti radi renoviranja, i organizovali smo ovu veliku izložbu, sakupivši celokupno bogatstvo njegovog dela, dajući brojne pozajmice velikim međunarodnim muzejima i privatnim kolekcijama da pokažu svu njegovu umetnost, njegov život, sveobuhvatnu viziju koja nam omogućava da razumemo njegov tok, prekid koji je napravio u istoriji skulpture i takođe da pokažemo potomcima ovo neverovatno delo koje nastavlja da nam govori i dotiče nas i danas.“
„Brankušijeva revolucija u istoriji skulpture bila je trostruka“, naglašava kustos, objašnjavajući tako zašto se smatra ocem moderne skulpture. To je pre svega bila „revolucija gesta”, pošto je umetnik, koji je postao francuski državljanin, „vajao direktno u materijalu”, nakon što su „vekovima vajari modelirali u glini”. Drugo, napravio je „revoluciju forme”, s obzirom na to da je nastojao da je svede na čistotu i geometriju, pokušavajući da „prevaziđe izgled”. „Treća revolucija je bio odnos prema prostoru, sa osnovnom igrom, pokretom i refleksima“, dodala je kustos izložbe.
U okviru izložbe u Parizu, poseban deo posvećen je monumentalnom ansamblu „Put Heroja“ iz Trgu Žiu (južna Rumunija) – koji obuhvata remek-dela „Sto tišine“, „Kapija poljupca“ i „Beskrajni stub“ – a koji bi se, na leto, mogao upisati na UNESKO-ovu listu svetske baštine. Takođe, nekoliko primera Brankušijevih ptica može se videti u centru Pompidu koje se nalaze iznad urbanog profila Pariza, koristeći prednosti spektakularnih pogleda koje centar savremene umetnosti nudi.
