Rumunija, pred predsedničke izbore
Sledećeg meseca predsednik Klaus Johanis završava svoj drugi i poslednji petogodišnji mandat na koji mu je Ustav dao pravo.
Marija Nenadić-Zurka и Bogdan Matei, 19.11.2024, 14:08
Sledećeg meseca predsednik Klaus Johanis završava svoj drugi i poslednji petogodišnji mandat na koji mu je Ustav dao pravo. Takozvana Johanisova decenija je već tema rekapitulacije, u kolumnama ili u dokumentarnim filmovima, a bilans nikako nije briljantan. Koordinacija spoljne politike zemlje je predsednička prerogativ, a to je ujedno i oblast u kojoj su nagomilani najveći zaostaci. Mnogi Rumuni se i dalje osećaju kao građani drugog reda Evropske unije, jer je njihova zemlja primljena u šengenski prostor slobodnog kretanja samo sa vazdušnim i morskim granicama, a ne i sa kopnenim. Iako se čini da je strateško partnerstvo Bukurešta i Vašingtona, prema izjavama zvaničnika, dostiglo svoj vrhunac, Rumunija još nije uključena u program ukidanja viza, koji omogućava bezvizni ulazak u Sjedinjene Američke Države. Dosledna podrška koju je Rumunija pružala susednoj Ukrajini, na koju su izvršile invaziju ruske trupe, načinila je velike medveđe usluge nekim lokalnim socio-profesionalnim kategorijama, od poljoprivrednika do prevoznika, koji su izašli na ulice da izraze svoje nezadovoljstvo.
Na unutrašnjem planu, postoji bezbroj pritužbi na predsednika Johanisa, jedna od njih je da je potpuno ignorisao svoju ulogu posrednika u društvu, a to je predviđeno Ustavom. Posle Johanisa ostaje osećaj da svako može da bude predsednik – napisao je nedavno jedan kolumnista. Izvesno je da se u trci za njegovo nasledstvo prvobitno prijavilo 14 kandidata. To su lideri parlamentarnih partija, predstavnici marginalnih političkih formacija ili nezavisni kandidati. Jedan od njih, bivši premijer Ludovik Orban, kandidat za Snage desnice (Forţa Dreptei), najavio je u ponedeljak da podnosi ostavku i da će podržati šeficu Unije spasimo Rumuniju (USR) Elenu Laskoni. Ekipe preostalih 13 maksimalno su pokrenule motore poslednjih dana predizborne kampanje, koja se završava uoči glasanja, 23. novembra u 7.00 časova.
Glasanje u zemlji biće u nedelju, između 7.00 i 21.00 čas. Ukoliko u trenutku zatvaranja birališta bude birača u redu ili na biračkom mestu, predsednik biračkog mesta može da naloži produženje glasanja do 23.59 časova, kada će se sistem automatski zatvoriti. Birači mogu da glasaju samo na mestu gde imaju prebivalište ili boravak, a u Bukureštu samo u sektoru gde su upisani na stalne liste. Adresa biračkog mesta kome birač pripada nalazi se na sajtu Stalne izborne komisije. Birači koji se nalaze na drugom mestu svoju izbornu opciju izražavaju na bilo kom biračkom mestu, upisujući se na dodatne liste.
Državljani Rumunije sa prebivalištem ili boravkom u inostranstvu mogu glasati putem pošte ili na bilo kom biračkom mestu organizovanom u zemlji ili inostranstvu. Odlučujući krug glasanja, u kojem će se takmičiti prva dva mesta, zakazan je za 8. decembar, nedelju dana nakon što će 1. decembra, na sam Dan državnosti, Rumuni birati i novi parlament.
