Bez austrijskog veta na ulazak Rumunije i Bugarske Šengen (10,12.2024
Austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karmer saopštio je da se zvanični Beč neće suprostaviti ulasku Rumunije i Bugarske u Šengen zonu i sa kopnenim granicama.
Mihai Pelin и Mircea Mihai, 10.12.2024, 12:04
Austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karmer saopštio je da se zvanični Beč neće suprostaviti ulasku Rumunije i Bugarske u Šengen zonu i sa kopnenim granicama. Odluka, za koju je potreban konsenzus svih članica Unije, očekuje ove sedmice u Briselu na skupu evropskih ministara unutrašnjih poslova i pravosudja. Pre dve godine Austrija je rekla ne ulasku naše zemlje jer je smatrala da u Rumuniji i Bugarskoj spoljne granice Unije nisu dovoljno zaštičene od nelegalne migracije. Gerhard Karmer je objasnio da su zahtevi Austrije o suzbijanju nelegalne migracije smanjili broj migranata u blizini granice sa Austrijom, glavnom rutom migranata ka ovoj zemlji. Masovno smanjenje broja migranata ne bi bilo moguće bez našeg suprostavljanja ulasku u Šengen, naglasio je austrijski zvaničnik. Prošle godine imali smo 70 000 presretanja samo do oktobra, a u istom periodu tekuče godine samo 4000. Osim ovih podataka, nije sigurno da su migranti stigli u Austriju preko Rumunije, dodao je Karmer. U decembru 2023. godine Savet Evropske unije doneo je odluku o ulasku Bugarske i Rumunije- članice Unije od 2007. Godine- na prostor slobonog kretanja. Pomenute zemlje su medjuti ušle u Šengen u martu 2024. samo sa morskim i vazdušnim granicama. Ministri unutrašnjih poslova Austrije, Rumunije i Bugarske kao i Madjarska, zemlja koja predsedava Savetom Evropske unije, nedavno su postigle dogovor o novom bezbednosnom paketu na granicama. Dokumet potpisan u Budimpešti, na inistiranje Austrije, predvidja šestomesečni kontrolni period na granicama Rumunije sa Madjarskom i Bugarskom. Na bugarsko-grčkoj granici kontrole će biti ukinute. Do 2011. godine napravljeno je vise izveštaja o pripremama Rumunije za ulazak u Šengen, a nakon 2011. ulasku naše zemlje u Šengen suprostavile su se Francuska, Nemačka, Belgija, Švedska, Finska, Holandija i Austrija zbog navodnih problema sa korupcijom, organizovanim kriminalom, pravosudnim reformama i migracijom. U maju 2022. Evropska komisija je preporučija ulazak Bugarske, Rumunije i Hrvatske u Šengen. 1. januara 2023. godine Hrvatska je ušla u Šengen i evrozonu. U oktobru 2024. Evropski parlament je izglasao novu rezoluciju, četvrtu po redu od 2011 godine, kojom zahteva neodložni ulazak Rumunije i Bugarske u zonu slobodnog kretanja. Šengenski prostor je najveća zona slobodnog kretanja na svetu i trenutno ima 4 milioma kvadratnih kilometara, 420 miliona stanovnika i 27 zemalja članica.
