Veći evropski izdaci za odbranu (04.02.2025)

Sa ratom koji preti da se približi svojim granicama i sa nepredvidljivim šefom Bele kuće, koji je po nekima tranazkcionista, a po većini i nepredvidljiv, Evropska unija ne može sebi dopustiti luksuz da zajedničku odbranu i bezbednost stavi na poslednjim mestima agende.

Ştefan Stoica и Mircea Mihai, 04.02.2025, 11:16

Sa ratom koji preti da se približi svojim granicama i sa nepredvidljivim šefom Bele kuće, koji je po nekima tranazkcionista a po većini i nepredvidljiv, Evropska unija ne može sebi dopustiti luksuz da zajedničku odbranu i bezbednost stavi na poslednjim mestima agende. U Briselu lideri Evropske unije okupili su se na neformalnom skupu posvećenom vojnim izdacima. Lideri su insistirali ne samo na većim budžetima članica za odbranu, već i na finansiranju zajedničkih projekata komunitarnim fondovima. Finansiranje i saradnja na nivou Evropske unije mogle bi da budu protivteža za budžetsku oskudicu koja sada pojedinim članicama ne dozvoljava veće izdatke za odbranu. Na ovaj način mogu se eliminisati razlike u odbrambenoj proizvodnji i da se evropska municija i oprema koristi u svim zemljama članicama. Predsednik Rumunije Klaus Johanis naglasio je na skupu u Briselu da je u ovoj raspravi veoma važno da se ne gubi iz vida pripadnost mnogih članica Unije Severnoatlanskoj alijansi. Rumunija, insistirao je Johanis, ne slaže se sa idejom zasebne evropske odbrane ili paralelne sa NATO-m, jer ovo sigurno ne bi funkcionisalo. Zajednička odbrambena saradnja ne treba da se poklapa sa ulogom Severnoatlanske alijanse, koja je glavni akter transatlanske bezbednosti, smatra večina članica Unije. Generalni sekretar Severnoatlanskog saveza Mark Rute izjavio je na skupu u Briselu da bez obzira na rešenja evropska odbrambena industrija treba da se razvija i da je za razvoj glavno rešenje povećanje izdataka. ,,U ovom trenutku analiziramo rupe u evropskoj odbrani, videćemo gde se nalaze i gde treba da stignemo i tada ćemo postaviti i ciljeve. Odlučićemo koliko je potrebno da saveznici izdvajaju, ali će sigurno biti potrebno mnogo više od 2% bruto društvenog proizvoda, precizirao je Mark Rute. Kada je reč o nabavkama, predsednik Francuske Emanuel Makron je bio jedini koji se opredelio za isključive ili prioritetne nabavke iz Evropske unije. Ovaj stav bi ubuduće isključio veliki deo američkih proizvodjača, tako da su očekivane rezerve pojedinih članica, koje ne žele nove tenzije u odnosima sa SAD, naročito u sadašnjim uslovima globalne nesigurniosti, navodi izveštac nacionalnog radio servisa iz Brisela. SAD su saveznik Evropske unije i do sada su izdvajale najviše za opremanje Alijanse. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute sugerisao je da evropske savezničke države treba da poreuzmu veći deo ovog tereta, ne samo troškova za NATO već i za pomoć za Ukrajinu. Na nacionalnoj pres konferenciji predsednik Klaus Johanis je podsetio da je uprkos velikom budžetskom deficitu Rumunija zabeležila značajan ekonomski rast koji je omogućio i povećanje budžeta za odbranu na 2,5% bruto društvenog proizvoda.