Ekonomske projekcije za Rumuniju
Rumunija više ne vodi na rang-listi po najvišoj prosečnoj godišnjoj stopi inflacije zabeleženoj u Evropskoj uniji, ali ostaje među prve 3, prenosi Evropski statistički zavod.
Marija Nenadić-Zurka и Sorin Iordan, 25.02.2025, 12:14
Rumunija više ne vodi na rang-listi po najvišoj prosečnoj godišnjoj stopi inflacije zabeleženoj u Evropskoj uniji, ali ostaje među prve 3, prenosi Evropski statistički zavod. Posle deset meseci u kojima je naša zemlja bila neželjeni lider na ovoj rang listi, u januaru 2025. godine na prvo mesto se popela Mađarska, sa 5,7%, a slede Rumunija sa 5,3% i Hrvatska sa 5%. Prosečna stopa promene potrošačkih cena izračunata je za poslednjih 12 meseci i u ovom slučaju upoređuje nivo zabeležen u periodu februar 2024 – januar 2025. godine sa onim u periodu februar 2023 – januar 2024. U Evropskoj uniji je ovaj pokazatelj porastao prošlog meseca na 2,8%, sa 2,7% u decembru 2024. godine, dok je u januaru 2024. godine povećan na 2,5% od prošle godine. Evropska centralna banka je postavila ciljni nivo inflacije od 2%, što smatra zdravim za privredni rast u bloku.
U Rumuniji je, prema podacima koje je objavio Nacionalni institut za statistiku, godišnja stopa inflacije u januaru 2025. godine pala na 4,95% sa 5,14% u decembru, pošto su cene hrane porasle za 4,54%, neprehrambene za 4,60%, a usluge za 6,54%. Prošle nedelje Narodna banka Rumunije je revidirala naviše, sa 3,5% na 3,8%, prognozu inflacije za kraj ove godine. Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku rekao je da će inflacija u prvoj polovini ove godine imati fluktuirajuću putanju, nakon čega će nastaviti blagi opadajući trend, ali da neće pasti ispod 3,5% do prvog kvartala 2026. On je ukazao da će Rumunija ući u period rasta tražnje, od deficita tražnje, sa stanovišta pozitivnog uticaja. Mugur Isaresku:
„Zemlja ulazi u period deficita tražnje, pa da vidimo kako to funkcioniše. Bitno je da, u kombinaciji sa fiskalnom politikom, monetarnom politikom, ova nova situacija ne vodi u recesiju. Ako se ekonomski rast zasniva uglavnom na investicijama, a posebno na apsorpciji novca zajednice, verujemo da se to može izbeći i da možemo da imamo opadajuću inflaciju – ne veliki rast. To je beznačajan rast.“
Guverner Narodne banke Rumunije je takođe objasnio da je budući razvoj inflacije i dalje obeležen rizicima i neizvesnostima, kako unutrašnjim tako i eksternim. Među unutrašnjim uzrocima koji utiču na inflaciju, Isaresku je označio izbornu godinu koju su obeležile političke i društvene tenzije, a među spoljnim je naveo mogući trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, za koji je rekao da bi mogao imati značajne negativne efekte na Rumuniju. U tom kontekstu, Mugur Isaresku je cenio odluku rumunske izvršne vlasti da proglasi apsorpciju evropskih fondova nultim prioritetom i naglasio da je revitalizacija investicija važna. Za kraj 2026. godine Narodna banka Rumunije predviđa godišnju stopu inflacije od 3,1%.
