Rumunska valuta u zoni ravnoteže (21.05.2025)
Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku predstavio je u utorak tromesečni izveštaj o inflaciji.
Ştefan Stoica и Mircea Mihai, 21.05.2025, 11:08
Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku predstavio je u utorak tromesečni izveštaj o inflaciji. Prvi javni nastup posle drugog kruga predsedničkih izbora bio je povod da Centralna banka Rumunije prizna da je početkom tekućeg meseca, posle prvog kruga izbora, intervenisala u korist stabilizacije kursa I obezbedjivanja finansijskih sredstava za plate i penzije. Podsećamo, u prvom krugu lider samozvane suveranistričke partije Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Djordje Simion osvojio je najveći broj glasova, a socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku je podneo ostavku na ovu dužnost, stvarajući dodatnu političku neizvesnost koja je uticala na devizni kurs i berzu. Suočili smo se sa snažnim pritiskom na deviznom tržištu i velikim odlivom kapitala, i Centralna banka je morala da interveniše u korist nacionalne valute lej. Evro, koji je već više meseci bio na granici od 4,97 leja, probio je granicu od 5,1 leja. Mugur Isaresku je dodao da se kurs od 5 leja za evro ne može odbraniti i objasnio da je stvorena krizna čelija u Ministarstvu finansija i pronadjeno rešenje za organičavanje deprecijacije kursa, likvidnost tržišta i redovnu isplatu budžetskih plata. Šef Narodne banke Rumunije nije želeo da govori o novoj pšihološkoj granici kursa: ,,Mogu da govorim jedino o zoni ravnoteže i mislim da se sada nalazimo u ovoj zoni. Intervenisaćemo ali nećemo kazati kada, zašto i u koliko. Mislim da se nalazimo tamo gde je potrebno’’.
Narodna banka Rumunije prognozira stopu inflacije na 4,6% do kraja godine, za 0,8% veću od prethodne prognze. Inflacija nije medjutim najveći problem ekonomije i rumunskih finansija, već budžetski deficit. Mugur Isaresku je dodao: ,,Kada je inflacija ispod 5% postoji problem, ali nije veliki. Najveći problem je javni deficit. Kako ćemo i kada korigovati deficit i koliko poverenje uživamo. Saradjivaćemo sa novom vladom i nadam se optimalnim rešenjima za smanjenje inflacije i postepenog i održivog smanjenja javnog deficita’’.
Rumunija je prošlu godinu završila sa budžetskim deficitom od 8,6% i u pregovorima sa Evropskom komisijom preuzela obavezu da smanji deficit na 7% ove godine. Masovno privlačenje evropskih fondova moglo bi u velikoj meri da stimuliše investicije i privredni rast bez stvaranja inflacije, u situaciji kada se ove godine recesija teško može izbeći. Mugur Isaresku smatra da je jedan od važnih elemenata povratak poverenja u tržišta. Evropski statistički biro Eurostat potvrdio je da je Rumunija i dalje država sa najvećom godišnjom stopom inflacije u Evropskoj uniji od 4,9%.
