Vesti – 18.06.2025

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka, 18.06.2025, 18:07

Deklarisane proevropske stranke u parlamentu Bukurešta – Socijaldemokratskta stranka (PSD), Nacionalna liberalna partija (PNL), Unija spasimo Rumuniju (USR) i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) – u sredu su nastavile pregovore kako o merama usmerenim na smanjenje budžetskog deficita, tako i o raspodeli ministarstava u budućoj vladi. Verovatno je da će lider Nacionalne liberalne partije (PNL) Ilije Boložan, biti premijer do 2027. godine, kada će tu funkciju preuzeti Socijaldemokratska stranka. Boložan će voditi vladu sa 16 ministarstava. Očekuje se da će socijaldemokrate držati sedam, liberali četiri, Unija spasimo Rumuniju tri, a Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) dva. Nakon imenovanja premijera, očekuje se da će ministri u ponedeljak biti saslušani u odborima i da će nova izvršna vlast biti izglasana, kao i da će se održati ceremonija polaganja zakletve u Predsedništvu. Šef države, Nikušor Dan, pozvao je sve parlamentarne grupe na konsultacije o imenovanju premijera u četvrtak.

Vršilac dužnosti ministra prosvete, Danijel David, izjavio je da se u ovom trenutku ne postavlja pitanje o smanjenju plata nastavnika ili otpuštanja u obrazovanju i istraživanju. Istakao je da poruke koje su pokrenuli sindikalci u prosveti sadrže apsolutno stvarne stvari, za koje je dobro da se bore, ali i glasine i iskrivljena tumačenja. David je obećao da, ako ostane ministar, broj istraživača, koji je manji od evropskih standarda, neće biti smanjen. Sindikati u rumunskom obrazovnom sistemu bili su u sredu u japanskom štrajku, nezadovoljni nedavno iznetim predlozima u vezi sa nekim merama za smanjenje budžetskih rashoda u sistemu. Njihovi članovi se protive povećanju nastavne norme na 8 sati dnevno, kao i smanjenju platnog praga prema kojem se dodeljuju vaučeri za odmor i dodatak za hranu. Lideri sindikata prosvete sastali su se u utorak sa ministrom prosvete Danijelom Davidom kako bi mu rekli da odbacuju sva budžetska smanjenja koja bi mogla uticati na prihode nastavnika. Upozorili su da će, ako se današnji protest tretira ravnodušno i buduća vlada sprovede mere koje će uticati na zaposlene u prosveti, pokrenuti široke protestne akcije, uključujući i generalni štrajk.

Rumunski ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu potvrdio je u sredu da je rumunski diplomata koji predstavlja Evropsku uniju napadnuta u Vladivostoku, na ruskom Dalekom istoku, krajem maja, tokom službenog putovanja. Incident je potvrdila i portparolka Evropske komisije. Informacija se pojavila u nemačkom listu Špigel.de. Prema navodima, događaj je izazvao veliko uzbuđenje među zapadnim diplomatama u Moskvi, a agresori su, očigledno, zvaničnici ruskih bezbednosnih organa. Ministar Hurezeanu izbegao je da potvrdi umešanost FSB-a u incident. Rekao je da je diplomata napustila teritoriju Ruske Federacije i da je u potpunoj bezbednosti i dobrom zdravstvenom stanju u Briselu.

Evropski parlament je u sredu, na plenarnoj sednici u Strazburu, usvojio rezoluciju koja uključuje predlog o produženju finansiranja Mehanizma za oporavak i otpornost kako bi se omogućio završetak tekućih projekata. Rezolucija se poziva na izveštaj koji su pripremili rumunski poslanici Evropskog parlamenta Zigfid Murešan i Viktor Negresku i ističe stabilizujući efekat ovog instrumenta u kontekstu ekonomske neizvesnosti u Evropi. U rezoluciji, članovi evropskog zakonodavstva izražavaju zabrinutost zbog kratkog vremenskog okvira za sprovođenje preostalih sredstava iz Mehanizma za oporavak i otpornost i pozivaju Evropsku komisiju da uspostavi nove fleksibilne i predvidljive programe. Zigfrid Murešan je takođe pozvao na preispitivanje načina na koji nepotrošena sredstva iz Mehanizma za oporavak i otpornost mogu podržati nove strateške prioritete Evrope, posebno jačanje konkurentnosti i odbrambenih kapaciteta.

Ministar spoljnih poslova, Emil Hurezeanu, objavio je u sredu da je 68 rumunskih državljana u Iranu izrazilo želju da odmah napusti ovu zemlju. Diplomatska misija održava dijalog sa još 30 ljudi, precizirao je ministar. Istovremeno, 119 ljudi je zatražilo evakuaciju i repatrijaciju u rumunskoj ambasadi u Tel Avivu i u rumunskom predstavništvu u Ramali. Misije održavaju dijalog sa 279 rumunskih državljana koji su prijavili svoje prisustvo u tom području. Istovremeno, 40 rumunskih državljana je repatrirano iz Izraela u Bugarsku, preko Egipta, obaveštava Ministarstvo spoljnih poslova. U kontekstu naglog pogoršanja bezbednosne situacije na Bliskom istoku i zatvaranja vazdušnog prostora u nekoliko zemalja u regionu, Ministarstvo spoljnih poslova preduzima korake kako bi pružilo konzularnu zaštitu rumunskim državljanima koji su prijavili svoje prisustvo u tom području i žele da se vrate u zemlju.

Godišnja stopa inflacije u Evropskoj uniji nastavila je da pada u maju na 2,2%, sa 2,4% prethodnog meseca, ali Rumunija ostaje zemlja sa najvećom inflacijom, sa godišnjim rastom cena od 5,4%, podaci su koje je u sredu objavio Statistički zavod Evropske unije (Evrostat). Prošlog meseca, zemlje članice Evropske unije sa najnižim godišnjim stopama inflacije bile su Kipar, Francuska i Irska. Prema podacima koje je nedavno objavio Nacionalni institut za statistiku (INS), godišnja stopa inflacije porasla je na 5,45% u maju, sa 4,9% u aprilu. Nacionalna banka Rumunije (BNR) revidirala je naviše, na 4,6%, sa prethodnih 3,8%, prognozu inflacije za kraj 2025. godine.

Rumunski revizorski sud obavestio je organe krivičnog gonjenja u slučaju Nacionalne agencije za šumarstvo, Romsilva. Sud je tokom revizorske misije otkrio brojne nepravilnosti, uključujući nepravilne isplate zaposlenima i potcenjivanje imovine kompanije. Prekoračena su ograničenja za troškove plata u Romsilvi, predviđena budžetima odobrenim za prethodne godine. Izvršena su nepravilna plaćanja u iznosu od skoro 220 miliona leja (ekvivalentno oko 44 miliona evra), što predstavlja prava na plate dodeljena svim zaposlenima, kao bonusi, osim povremenih, bez stvarnog potkrepljenja pojedinačnih učinka. Revizorski sud je takođe utvrdio u Romsilvi da površina od preko tri miliona hektara nije evidentirana u računima, a imovina koja se odnosi na nju je istaknuta u popisu sa vrednošću od nula leja.