Preged glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (02.08.2025)
Od 1. avgusta u Rumuniji je na snagu prvi paket fiskalno-budžetskih mera štednje za smanjenje budžetskog deficita.
Roxana Vasile и Mircea Mihai, 02.08.2025, 00:00
Od 1. avgusta u Rumuniji je na snagu prvi paket fiskalno-budžetskih mera štednje za smanjenje budžetskog deficita. Povećani su pdv i akcize, uveden je doprinos za zdravstveno osiguranje za penzije veće od oko 600 evra, zamrzunute su penzije i plate u javnom sektoru, a dodaci ograničeni.Takodje, povećana je i profesorska norma i smanjeni fondovi za školske stipendije. Nezadovoljni ovim paketom mera zaposleni u mnogim oblastima su protestovali, a sindikati prete i generalnim štrajkom u septembru.
Vlada u Bukureštu namerava da usvoji i drugi paket mera neophodan za smanjenje budžetskih troškova. Ima se u vidu oporezivanje i transfer kapitala, reforma državnih kompanija i novi uslovi za penzionisanje pravobranilaca. Vlada predlaže da se sudije i tužioci mogu penzionisati kada navrše 65 godina života i 35 godina radnog staža. Visina penzije ne bi mogla da premaši 70% poslednjeg neto ličnog dohotka u ovoj oblasti. Ovo je polazna osnova za razgovore o budućem nacrtu-precizirao je ministar pravde Radu Marinesku. Na pres konferenciji predsednik države Nikušor Dan je izjavio da sadašnji zakon i visina penzije jednostavno podstiču ljude da se rano penzionišu. Reforma penzija sudija i tužilaca jedan je od zahteva društva, koje smatra pravobranioce posebnom kastom, i predvidjena je Nacionalnim programom oporavka i otpornosti. U četvrtak posle razgovora u Briselu, ministar za investicije i evropske projekte Dragoš Paslaru je saopštio da Rumunija neće izgubiti nijedan evro od 13,57 miliardi nepovratnih fondova. Kada je reč o pozajmicama, zbog prekomernog deficita Rumunija može da računa samo na 8 miliardi od ukupno 15 miliardi evra. Korigovana varijanta Nacionalnog plana oporavka i otpornosti čeka odobrenje Brisela na jesen.
Dragoš Anastasiu, jedan od petorice podpredsednika vlade Rumunije, podneo je ostavku na ovu dužnost. On je objasnio na konferenciji za novinare da ne može da obavlja dalje ovu dužnost posle korupcijeke afere u koju je umešana jedna radnica Nacionalne poreske uprave. Firma Anastasiua je bila prinudjena da da mito 8 godina radnici uprave prihoda koja je osudjena na zatvorsku kaznu za korupciju. Dragoš Anastasiu je izjavio da je postao meta napada zbog namere vlade da reformiše državne kompanije sa napomenom da je odlučio da podnese ostavku da ne bi okaljao imidž vlade. Anastasiu je apelovao na premijera iliju Boložana da preuzme medjuministarsku radnu grupu za reformisanje državnih komanija. Ostavka Dragoša Anastasiua bila je potrebna i nezaobilazna i istovremeno je i gest normalnosti-saopštila je Unija spasite Rumuniju ( USR), stranka vladajuće koalicije. Opoziciona Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) okvalifikovala je izjavu Dragoša Anastasiua sramnim načinom opravdanja svojih postupaka i pokušajem da se mito pretvori u žrtvovanje i korucija u mučeništvo.
Humanitarna pomoć u hrani, vodi za piće, modularnim kućama, obući i odeći, gorivu i drugim najpotrebnijim proizvodima stigla je u naselja okruga Sučava i Njamc na severoistoku Rumunije, zone koje su pogodjene katastrofalnim poplavama. Prema saopštenju vlade Rumunije, proizvodi su dodeljeni iz državnih rezervi i podeljeni stanovnicima zone u kojima su bujice i klizanja terena izazvale ogromnu štetu. Pomoć stiže i od privatnih osoba, asocijacija ili parohija. U četvrtak ministarka za zaštitu sredine, vodoprivrede i šumarstva Dijana Buzojanu obišla je pogodjene okruge sa ciljem da se identifikuju najbolja rešenja za pomoć pogodjenim zonama i da se ubuduće spreče slične situacije. U okrugu Sučava tri sobe su poginule i pričinjena je ogromna šteta drumskoj i električnoj infrastrukturi kao i vodovodnoj i kanalizacionoj mreži. Uništeno je ili oštećeno oko 600 kuća. Prema navodima mesnih vlasti za otklanjanje posledica katastrofe potrebno je najmanje 78 miliona evra.
Rumunski plivač David Popović osvojio je u četvrtak zlatnu medalju na 100 metara slobodno na Svetskom prvenstvu u plivanju u Singapuru. On je na ovoj distanci postigao novi evropski rekord rezultatom 46 sek. i 51 stotinku. Podsećamo, u utorak u Singapuru David Popović je osvojio zlato i na 200 metara slobodno i postao prvi plivač u istoriji koji je dva puta osvojio duplu krunu na svetskim prvenstvima. Prvi put je dve zlatne medalje osvojio na 100 i 200 metara slobodno u Budimpešti 2022. godine. Bronzanu medalju za rumunsku delegaciju u Singapuru osvojio je Konstantin Popović u skokovima sa velikih visina. Tekuće nedelje muška reprezentacija Rumunije u disciplini sablja osvojila je bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u mačevanju u Tbilisiju. U dramatičnoj borbi za bronzu naši mačevaoci pobedili su reprezentaciju Japana sa 45-41.
