Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (30.08.2025)

Bukurešt je ove nedelje bio domaćin Godišnjeg sastanka rumunske diplomatije, kojem su prisustvovali šefovi diplomatskih misija, konzularnih predstavništava, direktori predstavništava Rumunskog kulturnog instituta u inostranstvu, visoki državni zvaničnici i specijalni gosti.

Marija Nenadić-Zurka и Sorin Iordan, 30.08.2025, 13:30

Bukurešt je ove nedelje bio domaćin Godišnjeg sastanka rumunske diplomatije, kojem su prisustvovali šefovi diplomatskih misija, konzularnih predstavništava, direktori predstavništava Rumunskog kulturnog instituta u inostranstvu, visoki državni zvaničnici i specijalni gosti. Uloga Rumunije u aktuelnom međunarodnom kontekstu, prioriteti spoljne politike, transatlantsko jedinstvo, evropska solidarnost i uloga parlamentarne diplomatije bile su glavne teme razgovora. Šefica rumunske diplomatije, Oana Coju, izjavila je da status države članice Evropske unije, članstvo u NATO-u i strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama ostaju temelji spoljne politike Rumunije. Ona je pokazala da je poruka koju Bukurešt šalje jednostavna i direktna: „Možete se osloniti na Rumuniju“. S druge strane, predsednik zemlje, Nikušor Dan, rekao je da spoljna politika Rumunije mora ostati predvidljiva i koherentna, usmerena na poštovanje međunarodnog prava, na svetski poredak zasnovan na pravilima i na dijalog i saradnju sa međunarodnim partnerima. Dan je takođe rekao da postoje tri pravca na koja će se rumunska država fokusirati: bezbednost, ekonomska dimenzija i Rumuni u inostranstvu. U svom govoru, predsednik je govorio i o mogućnostima koje nudi geografski položaj Rumunije, koja može postati, po njegovom mišljenju, čvorište povezivanja između Evrope, Azije i Afrike, i dodao da strategija za Crno more mora biti deo ovog pristupa.

Prelazimo reku Prut i stižemo u Republiku Moldaviju, koja je ove nedelje proslavila 34 godine od sticanja nezavisnosti od bivšeg Sovjetskog Saveza. Povodom godišnjice, francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc i poljski premijer Donald Tusk stigli su u Kišinjev. Moldavska država je tako dobila snažan signal sa Zapada u kontekstu u kojem se, usred svog evropskog puta, suočava sa proruskim mešanjem i propagandom, osmišljenim da je destabilizuju i približe sferi uticaja Moskve. Poruka koju danas donosimo je poruka podrške, solidarnosti i poverenja u našu zajedničku budućnost u Evropskoj uniji, prenela su trojica evropskih lidera. Rumunski premijer Ilije Boložan je zauzvrat izjavio da će Bukurešt ostati nepokolebljivi pobornik ideala Republike Moldavije i Rumuna preko Pruta. Šef vlade u Bukureštu je naglasio jedinstvenu vezu jezika, kulture, istorije i tradicije između dve države i ponovo potvrdio čvrstu, primenjenu i višedimenzionalnu podršku koju Rumunija pruža i koju će nastaviti da pruža pristupanju Republike Moldavije Evropskoj uniji. Dana 28. septembra u Republici Moldaviji biće organizovani parlamentarni izbori, za koje politički analitičari kažu da su od vitalnog značaja za njen evropski put.

Lideri stranaka koje čine vladajuću koaliciju u Rumuniji ponovo su se sastali ove nedelje kako bi finalizovali poslednje detalje drugog paketa fiskalnih mera za smanjenje budžetskog deficita. Portparolka izvršne vlasti, Joana Dođoju, izjavila je da se priprema šest nacrta propisa koji će biti deo ovog drugog paketa mera. Šest projekata usmereno je na nekoliko oblasti: oporezivanje, insolvenciju, reformu državnih preduzeća, reformu zdravstva, lokalnu administraciju, reformu posebnih penzija za magistrate i, na kraju, ali ne i manje važno, reformu Nacionalnog regulatornog tela za energetiku, Uprave za finansijski nadzor i Nacionalne uprave za administraciju i regulaciju komunikacija. Istovremeno, izvršna vlast teži boljoj regulaciji u vezi sa autsorsingom profita multinacionalnih kompanija, povećanjem oporezivanja dobitaka sa berze, uvođenjem novih pravila za oporezivanje prihoda od zakupnine i poreza od 25 leja za pakete naručene van Evropske unije. Postoje i izmene prema kojima bi se porodični lekari plaćali na osnovu konsultacija, a ne na osnovu broja registrovanih pacijenata, a minimalna i maksimalna ograničenja za broj dece po razredu bi bila prilagođena. Takođe se govori o povećanju lokalnih poreza za 70%, smanjenju od 40.000 radnih mesta u lokalnim administracijama i povećanju starosne granice za penzionisanje sudija na 65 godina. Prema rečima premijera Ilija Boložana, efekti dva paketa mera videće se sledeće godine.

Očekivano usvajanje drugog paketa fiskalnih mera za smanjenje budžetskog deficita ponovo je ove nedelje izvelo ljude na ulice. Protesti su održani ispred Ministarstva prosvete, gde se već više od 20 dana okupljaju nastavnici i učitelji zabrinuti zbog uticaja najavljenih promena u sistemu. Nezadovoljni su povećanjem nastavnih standarda, spajanjem preko 500 škola, ali i smanjenjem cene satnice za preko 50%. Kao znak protesta, sindikati prosvete predložili su bojkot početka školske godine, koja bi trebalo da počne 8. septembra. Takođe, po prvi put posle dužeg vremena, sindikalci iz više oblasti delovanja izašli su sa zajedničkim skupom zahteva, uključujući pristojne plate i uravnoteženje fiskalnog tereta koji Vlada nameće za pokrivanje deficita. Studenti su takođe nezadovoljni određenim merama koje utiču na njihov životni standard. Protesti su održani u nekoliko gradova širom zemlje, a prisustvovali su im zaposleni u zdravstvu, železničkom saobraćaju, šumarstvu, odbrani i javnom redu. Nezadovoljni su i magistrati, zbog izmene starosne granice za penzionisanje i načina obračuna penzija. Kao rezultat toga, tužioci iz 31 tužilaštva širom zemlje obustavili su svoje aktivnosti i pružaju samo hitne usluge.

U kontekstu društvenih nemira, u Bukureštu je počelo 27. izdanje Međunarodnog festivala „Đorđe Enesku“, jednog od najvažnijih festivala klasične muzike na svetu. Tokom četiri nedelje, do 21. septembra 2025. godine, rumunska prestonica je svetski centar klasične muzike i okuplja preko 4.000 umetnika iz 28 zemalja na preko 100 koncerata. Ove godine festival obeležava 70 godina od smrti Đorđa Eneskua i, pod umetničkim vođstvom dirigenta Kristijana Mačelarua, predlaže izdanje izgrađeno na tri stuba: tradiciji Eneskua, umetničkim inovacijama i otvorenosti prema novim generacijama. Festival takođe dolazi sa novostima, od pokretanja koncertne serije „Enesku in Control“ i „Enesku Immersive Experience“, do povratka opere i baleta u program događaja. Festival takođe uključuje koncerte, izložbe, recitale i predstave koje se održavaju u nekoliko gradova u Rumuniji, uključujući Jaši, Kluž-Napoku, Temišvar, Sibinj, Brašov, Konstancu, Oradeu, Arad, Targu Mureš, Krajovu i Satu Mare.