Projekat rebalansa budžeta
Ministarstvo finansija u Bukureštu objavilo je u ponedeljak na svojoj internet stranici, radi javne rasprave, nacrt rebalansa budžeta zemlje, prvi rebalans ove godine.
Marija Nenadić-Zurka и Roxana Vasile, 30.09.2025, 12:10
Ministarstvo finansija u Bukureštu objavilo je u ponedeljak na svojoj internet stranici, radi javne rasprave, nacrt rebalansa budžeta zemlje, prvi rebalans ove godine. Široka koalicija na vlasti, PSD-PNL-USR-UDMR, nakon dugih diskusija, složila se sa oblikom koji je proporcionalan opštem interesu, ali i svakoj stranci zastupljenoj u vladi, i koji sada podnosi na javnu raspravu. Glavni proračuni na kojima se zasniva nacrt – s obzirom na veoma složenu ekonomsku realnost trenutka – su deficit od 8,4% BDP-a, povećanje prihoda u opštem konsolidovanom budžetu za približno 3 milijarde leja (oko 600 miliona evra) i rashoda za skoro 28 milijardi (oko 5,6 milijardi evra).
Prema obrazloženju, potrebna su dodatna sredstva za osiguranje obaveznih troškova kao prioriteta – isplata plata i penzija, pružanje medicinskih usluga, obezbeđivanje besplatnog prevoza za studente, finansiranje projekata u okviru Programa razvoja lokalne infrastrukture „Angel Salinji“ i novac za nadoknadu računa za energiju za ugrožene domaćinstva. Sve ovo, s obzirom na to da ekonomski rast procenjen na početku godine nije potvrđen, a inflacija je ostala veoma visoka, trenutno oko 10%.
Kao rezultat toga, prema rečima ministra finansija, Aleksandrua Nazarea, kroz aktuelni rebalans budžeta, izvršna vlast garantuje plaćanje obaveznih troškova, obezbeđuje funkcionisanje svih javnih institucija, održava poverenje evropskih i međunarodnih partnera i, istovremeno, održava javne investicije na rekordnom nivou, od preko 150 milijardi leja (30 milijardi evra), koje podržavaju ekonomski rast i radna mesta. Glavni korisnici dodatnih sredstava su Ministarstvo finansija, od kojih je većina za otplatu kredita koje je Rumunija uzela u prošlosti i povezanih kamata, ministarstva rada i razvoja, kao i poljoprivrede, energetike, životne sredine, ekonomije, pravosuđa i obrazovanja. Na suprotnom kraju, znatno manje iznose dobiće, posebno, Ministarstvo za investicije i evropske projekte, zdravstvo i saobraćaj, spoljnih poslova, Generalni sekretarijat Vlade i Specijalna služba za telekomunikacije.
Umesto toga, iznosi poreza na dodatu vrednost se povećavaju kako bi se finansirali rashodi lokalnih budžeta ili za normalno poslovanje nekih kreditnih službenika do kraja godine. Očekuje se da će vlada ove nedelje odobriti rebalans budžeta.
