Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (04.10.2025)
Predsednik Rumunije Nikušor Dan izjavio je da bi zid protiv dronova, često pominjan na evropskom nivou, mogao da postane operativan za nekoliko meseci.
Daniela Budu и Mircea Mihai, 04.10.2025, 00:00
Predsednik Rumunije Nikušor Dan ocenio je da pretnja dronovima nije samo pitanje susedstva sa Rusijom i da bi zid protiv dronova, često pominjan na evropskom nivou, mogao da postane operativan za nekoliko meseci. Predsednik Rumunije je u Kopenhagenu na skupu Evropske političke zajednice razgovarao sa evropskim liderima o bezbednosti regiona, hibridnom ratu, dezinformisanju i sajber napadima. U ovom kontekstu predsednik je predstavio izveštaj Generalnog tužilastva Rumunije o mešanju Rusije u predsedničke izbore u Rumuniji u 2024. godini. Na margini samita predsednik Nikušor Dan se sastao sa premijerom Švedske Ulfom Kristersonom. ,,Rumunija i Švedska imaju tesnu bilateralnu saradnju u kontekstvu naše evropske alijanse, naveo je šef rumunske države na društvenoj mreži. Nikušor Dan je saopštio da su se razgovori vodili o načinu na koji NATO može odvraćati Rusiju od pretnji. Takodje na margini samita, predsednik je vodio razgovore i sa jermenskim premijerom i podsetio da će se naredni samit Evropske političke zajednice održati 2026. u ovoj zemlji. U Kopenhagenu je rumunski predsednik učestvovao i u radovima neformalnog skupa Evropskog saveta posvećenog jačanju zajedničkog odbrambenog kapaciteta kao i upućivanju dodatne pomoći Ukrajini.
U sadašnjem kontekstu regionalne bezbednosti, ministar odbrane Rumunije Jonuc Mošteanu uputio je zahtev Parlamentu Rumunije o nabavci 200 tenkova najnovije generacije, koji bi se proizvodili u Rumuniji. Pored toga Rumunska vojska nabaviće do 2040. godine i više namenskih vozila i mitraljeza. Ukupni iznost ove nabavke dostiže 7 miliardi evra u vreme kada Rusija testira vojne kapacitete zemalja Severnoatlanske alijanse. U saopštenju resornog ministarstva navodi se da je cilj nabavke povećanje operacionog kapacitet vojske u ispunjavanja odbrambenih misija zemlje i medjunarodnih obaveza. Podsećamo, Rumunija, članica NATO-a i Evropske unije, potpisala je 2023. godine ugovor vredan miliardu dolara o nabavci 54 tenka Ambrams od američke vojske. Tenkovi bi trebalo da stignu do 2028. godine. Rumunija ima granicu sa Ukrajinom u dužini od 650 km. i na rumunskoj teritoriji je postavljen američki antiraketni sistem i raspooredjena stalna borbena grupa Severnoatlanske alijanse. Ruski dronovi su u više navrata povredili vadušni prostor Rumunije od kada je Moskva počela da napada ukrajinske dunavske luke i infrastrukturu, U četvrtak vlada u Bukureštu usvojila je Nacrt zakona o dobrovoljnom služenju četvoromesečnog vojnog roka i Nacrt o donošenju odluka na ratnom poprištu. Oba nacrta dostaviće se Parlamentu na razmatranje i usvajanje.
Prvi ovogodišnji rebalans budžeta usvojen je na sednici Vlade u Bukureštu. Rebalans izmedju ostalog, predvidja budžetski deficit od 8,4% pregovoren i dogovoren sa Evropskom komisijom. Predvidjena sredstva rebalansom biće dovoljna za penzije, plate, socijalnu zaštitu, otplatu prispelih državnih dugova i investicije. Ministar finansija Aleksandru Nazare izjavio je da je rebalans razuman ,,kompromis’’ i da ne postoji namera da se uvode novi porezi i takse. Nazare je objasnio da se vodilo računa o pozajmicama predvidjenih Nacionalnim programom oporavka i otpornosti. Rebalansom budžeta pre održavanja skupa Saveta ministara finansija 10. oktobra šalje se pozitivan signal ne samo Evropskoj komisiji već i medjunarodnim tržištima, dodaje je Nazare. U utorak izvršni direktor Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) Jerun Klik (Jeroen Clicq) je izjavio da se Rumunija nalazi na pravom putu u procesu fiskalne konsolidacije i dao je uveravanja da Fond podržava nastavljanje reforme koje je vlada u Bukurestu pokrenula. Zvaničnik MMF primljen je kod premijera Ilija Boložanua, koji je naglasio da su mere štednje, iako nepopularne medju stanovništvom, neophodne za fiskalnu stabilnost i smanjenje debalansa i otklanjenje društvene nepravednosti.
Univerzitetska godina startovala je u Rumuniji 1. oktobra protestima studenskih organizacija u Bukurestu i drugim univerzitetskim gradovima istovremeno sa svečanostima otvaranja nove univerzitetske godine. Studenti su nezadovoljni merama štednje i posebno smanjenjem fondova za stipendije i uslovima studiranja. Ove mere predstavljaju direktan napad Vlade na osnovne potrebe studenata za nastavljanje obrazovnog procesa. Vlada zaboravlja da je pravo na obrazovanje Ustavom zemlje predvidjeno, navodi Nacionalna alijansa studenskih organizacija. Sa svoje strane ministar prosvete Danijel David je izjavio da u kontekstvu političkih, ekonomskih i medjunarodnih kriza, 2025-ta je ,,možda najteža i najopasnija za Rumuniju posle antikomunističke revolucije 1989. godine. Zahavljujći fiskalno-budžetskim merama Vlade, obrazovni sistem u Rumuniji nije ugrožen, dodao je resorni ministar. U izveštaju o svom dosadašnjem radu Danijel David je precizirao da nove stipendije neće nepovratno ugroziti obrazovni sistem i obećava da će se nakon izlaska iz fiskalne i budžetske krize povećati fondovi za sudente kao i stipendije za olimpijce.
