Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (22.11.2025)

Koaliciona vlada Rumunije priprema 3. peket fiskalnih mera za smanjenje budžetskog deficita.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 22.11.2025, 00:00

Koaliciona vlada Rumunije priprema 3. peket fiskalnih mera za smanjenje budžetskog deficita. Paket izmedju ostalog peredvidja smanjenje broja radnika i troškova u lokalnoj i centralnihj administraciji i postoji mogućnost da se sledeće nedelje nacrt usvoji preuzimanjem odgovornosti Vlade. Tekuće nedelje Vlada je na izjašnjenje Visokom savetu sudstva uputila novi Nacrt zakona o sudijskim penzijama. Ustavni sud je prošlog puta proglasio nacrt zakona neustavnim jer Vlada nije čekala zakonski rok od 30 dana za izjašnjavanje Visokog saveta sudstva. Ovoga puta nacrt predvidja duži, petnaestogodišnji tranzitni rok, za stupanje zakona na snagu, odlazak sudija u penziju sa 65 godina života i iznos penzuje u visini od 70% neto ličnog dohotka sudija. Ovim Nacrtom vlada želi da sledeće nedelje preuzme odgovornost pred Parlamentom kako bi mogla da ispuni obaveze preuzete Nacionalnim programom oporavka i otpornosti o usvajanju zakona do 28. novembra tekuće godine.

Jesenje prognoze Evropske komisije nagoveštavaju period usporavanja privrednog rasta Rumunije u kontekstu usvojenih mera štednje, sa ciljem da se smanji budžestki deficit, najveći u Evropskoj uniji. Prema izveštaju Komisije, mere štednje pogodiće kompanije i stanovništvo u 2026. godini kada se privredni rast procenjuje na 1,1 % bruto nacionalnog proizvoda. Poboljšanje ekonomske situacije očekuje se u 2027. Godini, kada se zdravi privredni rast procenjuje na više od 2%. Prema prognozi budžetski deficit Rumunije smanjiće se sa 9,3% u 2024. godini na 8,4% ove godine i na 6,2% u 2026. Stopa inflacije ostaće iznad ciljne stope Centralne banke Rumunij do kraja 2027, navodi se u izveštaju Komisije. Sličan trend ima i stopa nezaposlenosti, koja je premašila 6% ove godine zbog smanjenja privredne aktivnosti.

Hitnom uredbom vlada Rumunije je četvrtak donela pravila za vojne nabavke u okviru Programa SAFE o pojčanom evropskom odbrembenom kapacitetu. Rumuniji je ovim evropskim instrumentom namenjeno 16 miliardi evra. Veći iznosi odobreni su samo Poljskoj. Spisak kompanija i dobavljača biće usvojen na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje, precizirao je Jonuc Mošteanu, ministar odbrane. On je kazao da je cilj ovog finansijskog instrumenta podržavanje zemalja članica Evropske unije da investiraju u odbrambenu industriju zajedničkim javnim nabavkama, kako bi se konsolidovao odbrambeni kapacitet. Sredstva iz Programa SAFE dodeljuju je sa rokom otplate od 40 godina, desetogodišnjim grejs periodom i kamatnom stopom od 3%.

Večinom glasova Senat Rumunije je odbacio ove nedelje zahtev opozicione Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) za utvrdjivanje odgovornosti ministra saobraćaja zbog katastrofalne situaciju u kojoj se nalazi železnička infrastruktura. U zahtevu predstavnici Alijanse su predložili i da se napravi nacionalna strategije razvoja železničkog saobraćaja. Ministar saobraćaja Čiprijan Šerban je odbacio sve optužbe opozicione stranke i naglasio da je železnički saobraćaj oblast u koju se u poslednjim godinama najviše investiralo. Slična inicijativa dostavljena je i Poslaničkom domu protiv ministra energetike Bogdana Ivana, za koga Alijansa za ujedinjenje Rumuna tvrdi da nije doneo potrebne mere za suzbijanje krize energetskog sektora. I ova inicijativa je odbijanja večinom glasova poslanika.

Ministarka spoljnih poslova Rumunije Oana Coju boravila je u utorak i sredu u zvaničnu posetu Rimu. U okviru susreta sa svojim italijanskim kolegom Antonijem Tajanijem, šefica rumunske diplomarije je poztivno ocenila doprinos Italije Severnoatlanskoj alijansi i misijama vazdušne policije na sve važnijem istočnom krilu NATO-a. U Rimu Oana Coju je učestvovala u nekoliko italijansko-rumunskih strateških dijaloga o spoljnopolitičkim i bezbednosnim pitanjima. Na ovom visokom skupu eksperata, razgovori su se usresredili na sadašnje bezbednosne izazove u Evropskoj uniji i Severnoatlanskoj alijansi, u kontekstu krize u Ukrajini. Šefica rumunske diplomatije vodila je razgovore i sa predstavnicima rumunskih preduzetnika u Italiji i ovom prilikom ocenila da dobra bilateralna saradnja na nivou vlada pomaže rumunskoj zajednici u Italiji koja broji više od milion osoba.

Na bukureštanskom groblju Belu u četvrtak je sahranjen bivši politički zatvorenik separatističkog režima Pridnejstrovlja Ilije Ilašku, poznati lider Pokreta nacionalnog oslobodjenja Republike Moldavije u 90-godinama. Ilije Ilašku je bio lider Narodnog fronta, filijala Tiraspolj, a od 1992. godine zajedno sa snagama Republike Moldavije borio se protiv proruskih separatista iz Pridnjestrovlja. Tamo je uhapšen a nelegitimni sud osudio na smrt. Na medjunarodne pritiske oslobodjen je posle 9 godina provedenih u zatvoru. U vreme izdržavanja zatvorske kazne Ilije Ilašku je izabran za poslanika Parlamenta Republike Moldavije 1994. godine i kasnije 2000. godine i za člana Parlamenta Rumunije. Predsednica Moldavije Maja Sandu proglasila je dan nacionalne žalosti za Ilijom Ilaškuom.

U plej-ofu za plasman na Svetsko prvenstvo fudbalska reprezentacija Rumunije igraće protiv reprezentacije Turske, odlučio je žreb u Cirihu. U slučaju pobede nad Turskom u Istambulu, Rumunija bi odmerila snage sa boljom reprezentacijom iz dvoboja Slovačka- Kosovo. Rumunija je propustila šansu da se direktno plasira na Svetsko prvenstvo u SAD, Meksiku i Kanadi jer je u Grupi H osvojila tek treće mesto, iza prvoplasirene Austrije i drugoplasirane Bosne i Hercegovine. Poslednji put rumunski fudbaleri učestvovali su na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. godine, kada su u osmini finala eliminisani posle poraza od Hrvatske.