Veštačka inteligencija i modeliranje veština zaposlenih ( 03.12.2025)


Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma pokazuje da će se skoro 39% sadašnjih veština zaposlenih promeniti do 2030. godine, ali veštačka inteligencija (AI) neće zameniti ljude, već će transformisati način na koji radimo.

Dragana Diamandi и Ion Puican, 03.12.2025, 09:00

Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma pokazuje da će se skoro 39% sadašnjih veština zaposlenih promeniti do 2030. godine, ali veštačka inteligencija (AI) neće zameniti ljude, već će transformisati način na koji radimo. Najvažnije veštine budućnosti su rad sa AI i Big Data, otpornost, kreativno razmišljanje i digitalna pismenost. Istovremeno, umrežavanje i sajber bezbednost postaju ključne kompetencije na tržištu rada.
Na globalnom nivou, stručnjaci procenjuju da će veštačka inteligencija i automatizacija dovesti do gubitka 92 miliona radnih mesta, ali i do stvaranja 170 miliona novih radnih mesta, što znači neto povećanje od 78 miliona. Ukupno 22% postojećih radnih mesta će se radikalno promeniti. Velike kompanije predviđaju da će do 2030. godine skoro trećina radnog vremena biti automatizovana, a organizacije koje investiraj u razvoj ljudskih kompetencija mogu generisati tri puta veći prihod po zaposlenom od proseka na tržištu. Stručnjaci za ljudske resurse naglašavaju da će repetitivni poslovi postepeno nestajati, dok će se pojavljivati nove uloge.



Najdinamičnije oblasti biće zelena energija, prodaja, finansije, robotika i sajber bezbednost, dok sektori poput poljoprivrede ostaju ranjivi. Kompanije traže efikasnost i produktivnost, a oni koji nauče da koriste tehnologiju obezbediće svoje mesto na tržištu rada budućnosti. O promenama u kompetencijama zaposlenih koje se očekuju do 2030. godine razgovarali smo stručnjakom za ljudske resurse, HumAInity-ja, Madalinom Učanu:
,,Čini se da će se one u velikoj meri transformisati. Postoji ogroman porast sledećih veština: AI i Big Data mreže i sajber bezbednost, tehnološka pismenost, kreativno razmišljanje, rezilijentnost i kontinuirano učenje. Verujem da će naša sposobnost kritičkog razmišljanja i sposobnost pripovedanja (storytelling), napraviti razliku u bliskoj budućnosti. Ako se narednih 5-10 godina može nazvati bliskom budućnošću, svakako postoje neka područja koja će trebati razviti u kontekstu ubrzane evolucije implementacije sistema veštačke inteligencije u skoro svim aspektima našeg života.“


Kako će veštačka inteligencija (AI) promeniti način na koji ljudi rade? Odgovara nam Madalina Učanu:
„Baš kao što su internet ili imejl promenili način rada – dakle, to je alat, automatizovana kognicija koja nam omogućava da obradimo veoma veliku količinu podataka za veoma kratko vreme. Pitanje je: koje odluke donosimo na osnovu tih podataka? I mislim da je tu naša sposobnost da strateški razmišljamo, da razumemo kontekste, da razumemo timove, da imamo jasne ciljeve ispred sebe kako bismo znali koje odluke moramo da donesemo sa podacima koji su nam mnogo lakše dostupni i koji se u mnogim situacijama moraju proveriti, jer veštačka inteligencija ne može uvek da pruži tačno one informacije koje su nam potrebne…“



Koje veštine bi bile potrebne zaposlenima u bliskoj budućnosti?



„Mislim da kritičko razmišljanje postaje veoma važan element i veoma važna veština. Kreativnost, tehnološka pismenost i na kraju, ali ne i najmanje važno, pripovedanje(storytelling), naša sposobnost da pričamo i  stvaramo priče. Jer mi uglavnom funkcionišemo na osnovu scenarija i priča. A kvalitet priča uvek utiče na kvalitet naših života, bilo profesionalnog ili ličnog..“


Pitali amo Madalinu Učanu kako vidi razvoj veštačke inteligencije u Rumuniji, iz perspektive specijaliste za ljudske resurse.


„Ne bih rekla da postoji jasna tendenca u Rumuniji u vezi sa veštačkom inteligencijom. Mogu da kažem kakvo je moje iskustvo posmatranja mojih klijenata, partnera i kandidata na menadžerskim pozicijama sa kojima komuniciram. Što ljudi bolje razumeju fenomen, manje je straha i pretnji, a veća je otvorenost za implementaciju veštačke inteligencije na način koji ima smisla za poslovanje i za ljude…“



Razgovarali smo i o potrebi digitalne pismenosti u novom tehnološkom okruženju pod uticajem veštačke inteligencije:


„Digitalna pismenost je neophodna u ovom trenutku da bismo se mogli prilagoditi. Takođe, kontinuirano obrazovanje. Mislim da više nismo u situaciji u kojoj možemo da biramo da ne učimo. Jer izbor da ne učimo u ovom trenutku podrazumeva da svesno preuzimamo rizik da postanemo nebitni za tržište u narednih 3 do 5 godina.“


Na kraju našeg razgovora, pričali smo sa Madalinom Učanu o ograničenjima veštačke inteligencije:
„Kao i svaki sistem, kao i svaka automatizacija, ima prednosti i mane i ograničenja i od nas zavisi… da svojim umom procenimo kako možemo da koristimo svaki alat posebno… i šta treba drugačije da naučimo kako bismo se mogli nositi sa novim kontekstom.“



Budućnost rada nije u tome da ga veštačka inteligencija zameni, već u saradnji sa tehnologijom. Oni koji budu znali da je razumeju, koriste i prilagode se biće profesionalci koji će napraviti razliku u budućoj ekonomiji.