Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja 2025. godine (03.01.2026)
1.januara 2025. godine predsednik Rumunije Klaus Johanis bio je i dalje na čelu države, iako mu je istekao drugi mandat.
Roxana Vasile и Mircea Mihai, 03.01.2026, 00:00
1.januara 2025. godine predsednik Rumunije Klaus Johanis bio je i dalje na čelu države, iako mu je istekao drugi mandat. Poništenje predsednickih izbora u decembru 2024. godine posle prvog kruga izbora zbog navodnog mešanja Rusije u korist nestranačkog vuvereniste Kalina Djordjeskua, koji je osvojio najveći broj glasova, ozbiljno je uzdrmao domaći politički život. Posle poništenja rezultata izbora, Ustavni sud Rumunije je doneo odluku prema kojoj predsednik Johanis, kome je istekao drugi mandat 21. decembra 2024. godine, može ostati na ovoj dužnosti do izbora novog predsednika države. Polovinom februara 2025. Johanis je saopštio da je podneo ostavku sa obrazloženjem da želi da izbegne nacionalnu krizu jer je nacionalistička opozicija ranije podnela Parlamentu zahtev za razrešenje predsednika. U skladu sa Ustavom zemlje mandat vršioca dužnosti predsednika preuzeo je tadašnji predsednik Senata Ilije Boložan. U medjuvremenu predsednički izbori su održani u maju. Izborna kampanja obeležena je protestima i političkom nestabilnošću zbog poništenja decembarskih izbora, a Kalinu Djordjeskuu je zabranjena kandidatura na novim predsdeničkim izborima i protiv njega su podnete krivične prijave. Kandidaturu je medjutim podneo lider nacionalističke Alijanse za ujedinjenje Rumuna Djordje Simion, koji nije ponovio uspeh Djordjeskua. Pobedio je nestranački proevropski kandidat Nikušor Dan, gradonačelnik Bukurešta, sa 53% glasova. Mesec dana kasnije formirana je nova vladajuća koalicija sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL), Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) i Unije spasite Rumuniju (USR). Liberal Ilije Boložan izabran je za šefa kabineta koji se posle samo pola godine suočio sa problemima. Jedan od podpredsednika vlade, poslovni čovek Dragoš Anastasiu podneo je ostavku zbog umešanosti u korupcijsku aferu, ministar odbrane Jonuc Mosteanu podneo je takodje ostavku zbog problema sa univerzitetskom diplomom, a ministar vaspitanja i obrazovanja Danijel David doneo odluku da napusti vladu pre Božića. Na delimičnim lokalnim izborima za gradonačelnika Bukurešta 7. decembra pobedio je liberal Čiprijan Čuku.
Kabinet Ilija Boložanua krenuo je na put u junu 2025. godine sa ciljem da se zemlja izvuče iz fiskalne krize sa kojom se stanovnci zemlje suočavaju. Glavni cilj je oporavak državnog budžeta Rumunije, zemlje sa najvećim budžetskim deficitom u Evropskoj uniji. Prošlog leta vlada je povećala pdv, akcize na gorivo, uvela doprinos za zdravstveno osiguranje od 10% na penzije veće od oko 600 evra, povećala profesorsku normu i smanjila studenske stipendije. Odlučeno je takodje da se za 10% smanje troškovi centralne administracije, a u lokalnoj da se smanji broj radnih mesta za 30%. Istovremeno uvedeni su i novi lokalni porezi u 2026 godini veći za više od 70% u odnosu na 2025. Vlada je preuzela odgovornost pred Parlamentom i za reformu posebnih penzija sudija predvidjenu Nacionalnim programom oporavka i otpornosti. Uporedo sa raspravama o privilegovanom položaju sudija i tužilaca prilikom penzionisanja, dokumentarni film onlajn publikacije Rekorder dolio je novo ulje na vatru. Zatražene su ostavke i nova reforma pravosudja posle objavljivanja informacija o načinu na koji zastarevaju korupcijska dela.
Mnogi nemili dogadjaji obeležili su 2025. godinu. U Bukureštu u eksploziji prirodnog gasa u stambenoj zgradi, za koju je navodno odgovorna distributerska kompanija, poginule su 3 osobe i 15 su povredjene. Mnogi stanari ostali su bez krova nad glavom. Na jugu zemlje više od 100 000 ljudi je ostalo bez vode posle pražnjenja akumulacionog jezera Paltinu i radova na brani. Kriza koja je pogodila i energetski sistem posledica je zakasnelih odluka i odsustva institucionalne koordinacije na visokom nivou. Nisu izostale u 2025. godini ni poplave koje su pogodile prošlog leta severnoistočne okruge Sučava i Njamc. U poplavama u okrugu Sučava poginule su tri osobe. Skoro 600 kuća je uništeno ili oštećeno, voda je odnela više vozila i pričinila veliku materijalnu štetu drumskoj, električnoj, vodovodnoj i kanalizacionoj infrastrukturi.
1.januara 2025 spoljna granica evropskog slobodnog prostora proširena je ulaskom Rumunije i Bugarske u Šengen i kopnenim granicama. U martu Bukurešt i Sofija ušli su u Šengen vazdušnim i morskim granicama. Ispravljena je nepravda prema Rumunija, zemlji koja je još pre jedne decenije ispinila sve tehničke uslove za članstvo.
Povodom navršavanja 140 godina od autokefalnosti Rumunske pravoslavne vcrkve i 100 godina od proglašenja za Patrijaršiju, 26. oktobra 2025. godine osveštana je Nacionalna katedrakla u Bukureštu. Simbol nacionalnog i duhovnog identiteta Rumuna, Katedraka je jedan od najvećih pravoslavnih hramova sa najvećim ikonostasom i unutrašnjom kolekcijom mozaik slika na svetu.
Za rumunski individualni sport 2025. godina bila je jedna od najuspešnijih u poslednje tri decenije. David Popović je osvojio zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u plivanju u Singapuru na 100 i 200 metara slobodnim stilom, dizačica tegova Mihaela Kambej osvojila je tri zlatne medalje u trzaju, izbačaju i totalu na Evropskom prvenstvu u Kišinjevu, a na Svetskom prvenstvu u Norveškoj zlatnu medalju u trzaju sa novim evropskim rekordom. U izbačaju i totalu Kambej je osvojila srebrne medalje. Gimnastičarka Ana Marija Barbosu osvojila je 4 medalje na Evropskom prvenstvu u Lajpcigu. Jednu zlatnu, jednu srebrnu i dve bronzane. U ekipnim sportovima rumunsko veslanje dokazalo je svetsku klasu i prošle godine, dok su stonoteniseri potvrdili da su medju najboljima u Evropi.
