Poziv na transatlantski dijalog (19.01.2026.)
Donald Tramp preti da će uvesti tarife svakoj zemlji koja se protivi preuzimanju Grenlanda, a EU razmatra mere odgovora
Dragana Diamandi, 19.01.2026, 12:38
Ovih dana je bilo mnogo uzbuđenja na osovini SAD-Evropska unija, izazvano namerom predsednika Donalda Trampa da preuzme Grenland uprkos odbijanjima Danske – države koja upravlja arktičkim ostrvom – i drugih evropskih zemalja. Neslaganja su eskalirala nakon što je lider iz Bele kuće u subotu zapretio Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Holandiji i Finskoj da će im uvesti dodatne tarife dok se „ne potpiše sporazum o potpunoj i integralnoj prodaji Grenlanda“. Ova dodatna naknada od 10% stupiće na snagu od 1. februara i mogla bi, 1. juna, dostići 25%, tvrdio je Donald Tramp. Evropske zemlje sada razmatraju moguće mere odgovora. Lideri EU su rekli da će u četvrtak održati hitni samit kako bi razgovarali o uvođenju sopstvenih tarifa ako Tramp ispuni svoju pretnju da će uvesti tarife svakoj zemlji koja se protivi preuzimanju Grenlanda. Blok razmatra uvođenje tarifa u vrednosti od 93 milijarde evra Sjedinjenim Državama ili ograničavanje pristupa američkih kompanija jedinstvenom tržištu bloka. Mere odgovora EU se pripremaju kako bi se Briselu pružio uticaj u razgovorima sa američkim predsednikom u Davosu ove nedelje, gde se blok nada da će postići neki kompromis. „Duboko sam zabrinut zbog eskalacije javnih izjava između transatlantskih partnera i saveznika o nedavnim dešavanjima. Moramo da nastavimo razgovore među sobom, na odgovarajućim diplomatskim nivoima“, rekao je predsednik Nikušor Dan u nedelju. Istog dana predsednik je primio pismo od predsednika Trampa kojim je formalno pozvao Rumuniju da postane član njegove inicijative „Mirovni savet“. Savetom bi doživotno predsedavao Donald Tramp, a počeo bi rešavanjem sukoba u Gazi, a zatim bi proširio svoj rad na rešavanje drugih sukoba, navodi se u kopiji pisma i nacrtu povelje do kojih je došao Rojters. Države članice bi bile ograničene na trogodišnji mandat, osim ako svaka ne uplati po milijardu dolara za finansiranje aktivnosti saveta i dobije stalno članstvo, navodi se u pismu. 60 zemalja je primilo takva pisma, a vlade su reagovale uglavnom oprezno, zabrinute da bi plan mogao da šteti radu UN. Izraelski zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog sastava Saveta za mir, navodeći da je to suprotno izraelskoj politici i da izraelska država nije konsultovana u vezi sa strukturom saveta, a Palestinci su, zauzvrat, signalizirali odsustvo njihovih predstavnika.
