Fizika. Magija. Progres (17.02.2026)

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja u Švajcarskoj, poznata kao CERN, okuplja zajednicu od preko 100 Rumuna koji rade u oblasti istraživanja.

Dragana Diamandi и Ana-Maria Cononovici, 17.02.2026, 10:00

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja u Švajcarskoj, poznata kao CERN, okuplja zajednicu od preko 100 Rumuna koji rade u oblasti istraživanja. Jedna od zaposlenih je i Kristina Andreja Alekse, doktorantkinja na eksperimentu CMS (Compact Muon Solenoid – Kompaktni solenoid za muone), detektoru opšte namene na akceleratoru čestica.
Kristina Andreja Alekse govorila je za Radio Rumunija o praktičnim primenama istraživanja koja se tamo sprovode:
„CERN zapravo potiče od Evropskog saveta za nuklearna istraživanja,, to je evropska organizacija, sa pretežno evropskim članicama, ali i sa pridruženim članovima iz vanevropskih zemalja. To je međunarodna istraživačka laboratorija za fundamentalnu fiziku, koja na kraju pronalazi svoju primenu u društvu. To se već dogodilo – na primer, koristimo internet, a platforma World Wide Web osmišljena je upravo u CERN-u i pokazala se izuzetno korisnom! Druge primene koje su u razvoju uključuju terapije raka zasnovane na protonima, koje su manje invazivne, jer mogu da napadnu tumor bez oštećenja okolnog zdravog tkiva, što bi predstavljalo revoluciju u takvim terapijama. Dakle, najbolje mesto za proučavanje manipulacije protonima je upravo najveći akcelerator protona. Iako naše priče počinjemo u domenu fundamentalne nauke, one se završavaju osmesima na licima ljudi.“
Od naše sagovornice saznali smo da je želela da postane lekarka i spasava živote, pa je pohađala srednju školu sa smerom prirodnih nauka. Vremenom je, međutim, shvatila da želi da uradi nešto veće, da donese promenu u društvu. Nakon razmišljanja o društvenim naukama i kratkog interesovanja za IT, vratila se svojoj strasti iz osnovne škole – fizici. Kristina Andreja Alekse:
„Kada sam 2018. godine započela studije, još uvek je bilo pristupačno studirati u Velikoj Britaniji i ja sam tamo studirala. Završila sam osnovne i master studije, što znači da sam za četiri godine napisala samo jedan rad – master rad i diplomirala na Univerzitetu u Mančesteru. Zatim, da bih nastavila istraživački rad, tražila sam doktorsku poziciju i na kraju završila sam gde sam sada, na najboljem univerzitetu u Italiji. To sam saznala tek nakon što sam primljena – Scuola Normale Superiore u Pizi. Tamo radim doktorat, radim na projektu analize podataka preuzetih iz CMS eksperimenta iz CERN-a. Bavim se analizom podataka i programiranjem. To je ono što radim svaki dan. I statistikom. Iznenađujuće puno statistike.“
Kako sve to menja svet? Kristina Andreja Alekse smatra da je ideja promene i dalje prisutna:
„To najviše osećam kada se vratim kući, u Buzau, i razgovaram sa studentima o onome čime se bavim, razmišljajući o veštinama koje sam stekla i nadajući se da ću i njih uspeti da motivišem. Smatram da je moj doprinos u tome što sam deo eksperimenta sa jedinstvenom misijom – nastavkom fundamentalnih istraživanja. Ja sam jedna od onih osoba koje imaju motivaciju da upoznaju ono što danas još ne poznajemo. Pomeramo granice ljudskog znanja još dalje!“
Kristina Andreja Alekse naglašava da fizika nije magija:
„U naučnom svetu sve se više govori o komunikaciji – o komunikaciji sa nenaučnom zajednicom, sa običnim ljudima, sa decom u školama, o onome šta mi radimo. Uvek se napomene da ne treba govoriti da je fizika magija i da smo mi čarobnjaci. Ljudi treba da razumeju ono što radimo – to je najzdravije za jedno društvo.“
Objasnila je i šta je CMS:
„Reč je o tunelu od 27 kilometara, koji se nalazi 100 metara ispod zemlje, između Švajcarske i Francuske, u blizini Ženeve. Da bi sistem funkcionisao, potrebna je ogromna ekipa ljudi. Samo na mom eksperimentu ima oko 4.000 saradnika. Potrebni su inženjeri koji upravljaju eksperimentom, IT stručnjaci koji održavaju servere i brinu o tome da se podaci sačuvaju, a na kraju ti podaci dolaze do mene, do fizičara. Ja sam među onima koji analiziraju te podatke i iz njih izvlače prave informacije.“
Doktorski rad Kristine Andreje Alekse, o eksperimentu CMS, odnosi se na elementarne čestice koje bi mogle ukazivati na postojanje nove sile u prirodi. Za takve istraživače granice nisu prepreke, već samo povod za novo otkriće.