Brankuši 150 19.02.2026
2026. godine obeležava se 150. godina od rođenja – 19. februara – velikog rumunskog vajara Konstantina Brankušija.
Dragana Diamandi, 19.02.2026, 14:06
Godina 2026. je proglašena „Godinom Konstantina Brankušija“ u Rumuniji, kada se obeležava 150. godišnjica rođenja vajara koji je dao ogroman doprinos u modernoj skulpturi. Inicijatori ovog poduhvata su izjavili da progla[enje ove godine „Godinom Brankušija“ predstavlja „čin odavanja počasti simboličnoj ličnosti univerzalne rumunske kulture“. Nacionalni dan Konstantin Brankuši obeležava se 19. februara, na dan rođenja vajara, a zvanično ga je zakonom ustanovio Parlament 2015. godine. Posthumni član Rumunske akademije, Konstantin Brankuši je rođen u selu Hobica u okrugu Gorž (jug). Od detinjstva su ga privlačili tradicionalni zanati, a posebno obrada drveta, i ta veza sa rumunskom tradicijom ostavila je traga na njegovom celokupnom umetničkom radu. Pohađao je Školu umetnosti i zanata u Krajovi i diplomirao na Nacionalnoj školi likovnih umetnosti u Bukureštu, gde je počeo da otkriva svoj stil. Želja za savršenstvom vodila ga je do odlaska u Pariz, umetničkog centra Evrope u prošlom veku, gde je došao u kontakt sa avangardom i kubizmom. Primljen je, putem konkursa, 1905. godine u prestižnu École Nationale Supérieure des Beaux-Arts. Inače, veći deo svog života proveo je u Parizu, gde se posvetio umetnosti. Odbio je da radi kao šegrt u studiju Ogista Rodena, rekavši sledeće reči: „Ništa ne raste u hladu velikog stabla“. Na početku karijere, njegove skulpture su se uglavnom sastojale od klasičnih prikaza ljudskog oblika. Vremenom je eliminisao nepotrebne detalje, fokusirajući se na duh predmeta i nastojao je da transformiše sirovine – drvo, kamen, mermer, bronzu – u čiste oblike. Do 1914. godine redovno je učestvovao na kolektivnim izložbama u Parizu i Bukureštu, otvarajući cikluse „Ptice Majastre“, „Uspavana muza“ ili „Gospođica Pogani“. Godine 1914, Brankuši je otvorio svoju prvu izložbu u Sjedinjenim Američkim Državama, u Njujorku, gde je izazvao senzaciju. Američki kolekcionar Džon Kvin kupio je nekoliko njegovih skulptura, osiguravajući mu materijalnu egzistenciju pogodnu za umetničko stvaranje. U doba socijalističkog realizma u Rumuniji, Brankuši je bio osporavan, smatrajući se jednim od predstavnika kosmopolitskog buržoaskog formalizma. Međutim, u decembru 1956. godine, prva samostalna izložba Brankušija u Evropi otvorena je u Muzeju umetnosti Republike u Bukureštu. Tek 1964. godine Brankuši je „ponovo otkriven“ u zemlji kao nacionalni genije. Shodno tome, monumentalni ansambl iz Targu-Žiua (jug), koji čine Beskrajna kolona (zahvalnosti), Sto tišine i Kapija poljupca, mogao je biti uređen i negovan. U martu 1957. godine, Konstantin Brankuši je preminuo i sahranjen je na groblju Monparnas u Parizu. Povodom Nacionalnog dana Konstantin Brankuši i „Godine Konstantina Brankušija“, mnoštvo događaja organizovanih u zemlji i inostranstvu posvećeno je velikom skulptoru. Izložbe, konferencije, multimedijalni događaji, koncerti ili pozorišne predstave… tokom svih ovih kulturnih događaja odaje se počast kreativnom geniju rumunskog vajara.
