Narodna banka Rumunije povećava prognozu inflacije (14.08.2026.)

Narodna banka Rumunije  najavljuje brzo smanjenje inflacije, ali odlaže smanjenje referentne kamatne stope za sledeću godinu.

Marija Nenadić-Zurka и Roxana Vasile, 14.08.2026, 14:45

U drugom kvartalu ove godine, inflacija u Rumuniji – inače najviša u Evropskoj uniji – bila je podstaknuta prvenstveno poskupljenjem energije, nafte i gasa, ali i pojedinih sirovina, poput đubriva, aluminijuma i polietilena. Sukob na Bliskom istoku takođe je brzo uticao na rast cena goriva. Međutim, u julu se trend promenio. Pad inflacije bio je snažan, naročito zbog iscrpljivanja direktnih efekata potpune liberalizacije tržišta električne energije. Ove nedelje, Nacionalni institut za statistiku saopštio je da je inflacija u julu iznosila 8,16%, u odnosu na 10,42% u junu, što predstavlja prvi pad takvih razmera u poslednjih 12 meseci. Guverner NBR Mugur Isaresku kaže da bi pad trebalo da se nastavi i u avgustu. Uprkos tome, institucija na čijem je čelu povećala je prognozu inflacije za kraj 2026. godine na 6,1% i navodi da će ona krajem naredne godine iznositi 3,4%, što je takođe više nego što se ranije očekivalo. Za usporavanje trenda pada inflacije odgovorni su suša, toplotni talasi i njihov uticaj na proizvodnju električne energije i cene energenata, dok i cene goriva imaju određeni uticaj. Tome se, prema rečima guvernera Isareskua, pridružuju geopolitičke tenzije, produžavanje energetske krize i nastavak fragmentacije međunarodne trgovine. U privredi je domaća potražnja slabija, dok je privatna potrošnja opala zbog smanjenja kupovne moći, manjeg obima kreditiranja stanovništva i niskog poverenja potrošača. S druge strane, kreditiranje kompanija poraslo je za približno 20%, a investicije nastavljaju da rastu, iako sporijim tempom. Slabljenje potražnje pomaže u obuzdavanju inflacije, ali istovremeno negativno utiče na privredni rast. Guverner NBR ne očekuje njen brz oporavak i smatra da je apsorpcija evropskih fondova od ključnog značaja. Istovremeno, trgovinski deficit je smanjen, dok industrija i izvoz i dalje trpe posledice slabe tražnje na evropskim tržištima. NBR navodi da nacionalna valuta – lej – sada ima fleksibilniji kurs, dok su intervencije Centralne banke na deviznom tržištu bile znatno manje nego prošle godine. Guverner Mugur Isaresku takođe naglašava da referentna kamatna stopa neće biti smanjena pre nego što inflacija padne ispod njenog nivoa. Kada je reč o prelasku na evro, Rumunija trenutno ne ispunjava neophodne kriterijume i biće joj potrebno još nekoliko godina da ostvari taj cilj. Za sada, Bukurešt – kaže Mugur Isaresku – kao prioritet mora da postavi smanjenje fiskalnog deficita ispod 3% BDP-a i održavanje fiskalne discipline.