Politički zastoj u Rumuniji (29.06.2026)

Gotovo četiri decenije od uspostavljanja postkomunističke demokratije, Rumunija se suočava sa neuobičajenom situacijom.

Dragana Diamandi и Bogdan Matei, 29.06.2026, 11:10

Gotovo četiri decenije od uspostavljanja postkomunističke demokratije, Rumunija se suočava sa neuobičajenom situacijom. Poslanici se spremaju da od 1. jula odu na redovnu letnju pauzu, a zemlja rizikuje da ostane sa vladom bez punih ovlašćenja, koju jedino zajednička sednica oba doma parlamenta može da izabere.
Kriza traje od 5. maja, kada je manjinska vlada PNL–USR–UDMR (Nacionalna-liberalna stranka, Unija spasimo Rumuniju, Demokratski savez Madjara u Rumuniji) liberalnog premijera Ilijea Boložana, srušena u parlamentu izglasavanjem nepoverenja.
Dva pokušaja formiranja nove vlade bila su neuspešna. Prvi je propao i pre glasanja o izboru vlade, nakon povlačenja imenovanog mandatara Eudjena Tomaka, lidera vanparlamentarne stranke, a drugi kabinet, koji je predložio liberalni disident Adrijan Veštea, nije dobio dovoljan broj glasova u parlamentu.
„Reč je o političkom zastoju“, priznao je predsednik Rumunije Nikušor Dan nakon novih razgovora sa liderima prozapadnih stranaka – PSD, PNL, USR i UDMR – kao i sa poslanicima nacionalnih manjina, osim mađarske.
Na stolu predsednika nalaze se dva predloga za mandatara. PSD predlaže svog lidera Sorina Grindeanua, dok zajednički kandidat PNL-a, USR-a i UDMR-a jeste liberalni poslanik u Evropskom parlamentu Zigfrid Murešan.
Grindeanu je već bio premijer od januara do juna 2017. godine, kada je takodje smenjen izglasavanjem nepoverenja.
U pitanju je jedinstven slučaj u istoriji rumunskog parlamenta, jer je inicijativu za njegovu smenu pokrenula upravo njegova stranka, nakon što je izgubio podršku tadašnjeg lidera socijaldemokrata Livijua Dragnee, koji je kasnije osuđen na zatvorsku kaznu zbog korupcije.
Pre sukoba sa Dragneom, Grindeanuova vlada usvojila je niz zakonskih predloga za koje stručnjaci smatraju da su imali za cilj stavljanje pravosuđa pod političku kontrolu i zaustavljanje borbe protiv korupcije.
Mnogo aktivniji u Briselu nego u Bukureštu Murešan nije naročito poznat široj javnosti. Kako ističe njegov stranački lider Ilije Boložan, Murešan je posvećen evropskim vrednostima i ima veliko iskustvo u upravljanju evropskim fondovima i velikim investicionim budžetima.
Vidno iznerviran, predsednik Nikušor Dan nije krio nezadovoljstvo što su liberali odustali od podrške manjinskoj vladi PSD-a, iako su se za to prvobitno zalagali.
Iz PNL-a poručuju da ne podržavaju Sorina Grindeanua bezuslovno, dok PSD odbija da predloži drugog kandidata za premijera i čak nagoveštava mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora ukoliko u parlamentu ne bude mogla da se formira većina spremna da preuzme odgovornost za upravljanje državom.
PNL i USR smatraju da su vanredni izbori mogući. Njih takođe kao jedino rešenje vidi i AUR (nacionalistička opozicija), još od početka političke krize.
U međuvremenu, u Bukureštu, gde živi više od deset odsto ukupnog biračkog tela Rumunije, čak 73% učesnika istraživanja javnog mnjenja koje je sprovela agencija KURS (CURS )smatra da se zemlja kreće u pogrešnom pravcu, dok svega 16 odsto ocenjuje da Rumunija ide dobrim putem.