01.02.-07.02.2016.

Predsednik rumunske ekspertske vlade Dačijan Čološ vodio je u ponedeljak razgovore sa predstavnicima parlamentarnih političkih stranaka o predlogu Nacionalne liberalne partije (PNL) o mogućnosti povratka na izbor gradonačelnika u dva izborna kruga. Liberali smatraju da bi ova varijanta proširila izbor birača i da sadašnji sistem sa samo jednim izbornim krugom ide u prilog velikim partijama. Predlog liberala podržavaju samo Narodni pokret (MP) i Socijalistička rumunska partija (PSR). Na suprotnom polu nalazi se Socijaldemokratska partija (PSD), Nacionalna unija za progres Rumunije (UNPR), Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) i Alijansa liberala i demokrata (ALDE), partije koje odbacuju mogućnost izmene zakona, jer bi ova bila u suprotnosti sa odlukom Ustavnog suda koja zabranjuje izmenu izbornog zakona godinu dana pre izbora. Posle konsultacija, premijer je izjavio: «Ne želim da se vlada koristi kao instrument za postizanje ciljeva pojedinih stranaka. Ja mislim da će se ova rasprava nastaviti da bismo odlučili šta treba da uradimo, jer u ovom trenutku ni stranke ne znaju tačno šta žele. Zaključio sam da postoji većina u parlamentu koja ne želi izmenu pravila igre.» Nacionalna liberalna partija saopštila je da neće odustati od inicijative za organizovanje lokalnih izbora u dva kruga. Socijaldemokratska partija i Nacionalna unija za progres Rumunije potpisale su u četvrtak protokol o saradnji za lokalne i parlamentarne izbore. Socijaldemokrate žele, takodje, da postignu sličan prokol i sa Alijansom liberala i demokrata.

România Internațional, 06.02.2016, 14:14

Predsednik rumunske ekspertske vlade Dačijan Čološ vodio je u ponedeljak razgovore sa predstavnicima parlamentarnih političkih stranaka o predlogu Nacionalne liberalne partije (PNL) o mogućnosti povratka na izbor gradonačelnika u dva izborna kruga. Liberali smatraju da bi ova varijanta proširila izbor birača i da sadašnji sistem sa samo jednim izbornim krugom ide u prilog velikim partijama. Predlog liberala podržavaju samo Narodni pokret (MP) i Socijalistička rumunska partija (PSR). Na suprotnom polu nalazi se Socijaldemokratska partija (PSD), Nacionalna unija za progres Rumunije (UNPR), Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) i Alijansa liberala i demokrata (ALDE), partije koje odbacuju mogućnost izmene zakona, jer bi ova bila u suprotnosti sa odlukom Ustavnog suda koja zabranjuje izmenu izbornog zakona godinu dana pre izbora. Posle konsultacija, premijer je izjavio: «Ne želim da se vlada koristi kao instrument za postizanje ciljeva pojedinih stranaka. Ja mislim da će se ova rasprava nastaviti da bismo odlučili šta treba da uradimo, jer u ovom trenutku ni stranke ne znaju tačno šta žele. Zaključio sam da postoji većina u parlamentu koja ne želi izmenu pravila igre.» Nacionalna liberalna partija saopštila je da neće odustati od inicijative za organizovanje lokalnih izbora u dva kruga. Socijaldemokratska partija i Nacionalna unija za progres Rumunije potpisale su u četvrtak protokol o saradnji za lokalne i parlamentarne izbore. Socijaldemokrate žele, takodje, da postignu sličan prokol i sa Alijansom liberala i demokrata.

Bivšem rumunskom ministru unutrašnjih poslova, senatoru Nacionalne uniej za progres Rumunije Gabrijelu Opri ukinut je imunitet. Senat je odobrio zahtev Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) za pokretanje krivičnog gonjenja Gabrijela Opre zbog navodnog nelegalnog korišćenja zvanične pratnje. Gabrijel Oprea je optužen za zloupotrebu službenog položaja i sticanje nepripadajuće koristi za sebe i druge osobe u vreme obavljanja ministarske dužnosti. Oprea tvrdi i dalje da je nevin. Medjutim, Tiberju Nicu, glavni tužilac Rumunije, podneo je ostavku nakon pokretanja ankete o nelegalnom korišćenju zvanične pratnje. On je precizirao da, iako se ne smatra odgovornim, doneo je ovu odluku, jer njegovo ime i funkcija mogu se veštaćki povezati sa situacijom koja bi mogla da negativno utiće na ugled institucije kojom je do sada rukovodio. Zakon predvidja da samo šef države, premijer i predsednici oba doma rumunskog parlamenta imaju pravo na zvaničnu pratnju, a ministri samo u izuzetnim situacijama.

Rumunske vlasti su pozdravile saopštenje Sjedinjenih Američkih Država o četvorostrukom povećanju budžeta za «inicijativu za evropsko reosiguranje». Saopštenje predstavlja potvrdu snažnog angažmana SAD za evropsku bezbednost pojačajući mere NATO za kolektivnu odbranu i odvraćanje od rizičnih faktora. Implementacija ovih mera doprineće u značajnoj meri i jačanju bezbednosti Rumunije i ostalih saveznika pred bezbednosnim izazovima sa kojima se region suočava. Rumunski ambasador u Sjedinjenim Američkim Državama Djordje Major tvrdi da dodatno izdvajanje sredstava za osuječivanje pretnji sa Istoka Evrope je dobra vest za Rumuniju, koja «može odigrati partnersku ulogu za SAD u odvraćanju od izazova». Pentagon je saopštio da će Sjedinjene Američke Države ojačati američko vojno prisustvo u Istočnoj Evropi sa snagama, tenkovima i artiljerijom da bi odolile opasnostima koje dolaze od strane Rusije.

Prema prognozi Evropske komisije, privredni rast Rumunije iznosiće ove godine 4,2 odsto, a u 2017. 3,7 odsto. Prema prognozama, glavni motor privrednog rasta ostaje i dalje unutrašnja potrošnja, dok će se neto doprinos izvoza smanjiti. Smanjenje PDV-a sa 24 na 20 u januaru i povećanje ličnih dohodaka u maju posticaće potrošnju i stimulisati privredni rast. Medjutim, Evropska komisija upozorava da postoje i opasnosti uprkos solidnom ekonomskom rastu. Zbog smanjenja poreza i rasta troškova budžetski deficit će se, prema prognozama, povećati sa 1 odsto u 2015. na 4 odsto ove godine. Povećanje stope inflacije posledica je rasta ličnih dohodaka. Sličnu prognozu sa Evropskom komisijom ima i kompanija «Coface», koja smatra da će ekonomski rast Rumunije u 2016. godini iznositi 4,2 odsto. I Svetska banka je korigovala na gore prognozu ekonomskog rasta za ovu godinu na 3,9 odsto.