(01.11-06.11.2021)

Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je u četvrtak da neće zakazati konsultacije u vezi sa imenovanjem novog mandatara za sastav Vlade sve dok se ne postigne parlamentarna večina. Ovo je bila prva intervencija predsednika države nakon odluke mandatara generala u penziji Nikolaja Čuke da vrati mandat jer nije uspeo da pridobije podršku za manjinsku vladu Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). U četvrtak vodjeni su i razgovori o formiranju novog kabineta izmedju pregovaračkih timova liberala i Socijaldemokratske partije (PSD). Predsednik socijaldemokrata Marčel Čolaku je izjavio da će Socijaldemokratska stranka predložiti predsedniku džzave da imenuje mandatara iz redova ove partije. Čolaku je dodao da će socijaldemokrate raditi sa eskpertima na programu vlade koji će biti uskladjen sa liberalnim. Dan ranije sastali su se i predsavnici liberala sa predstavnicima Unije spasite Rumuniju (USR). Liberalni lider Florin Kacu kao i predsednik Unije spasite Rumuniju Dačijan Čološ izjavili su da je postignut dogovor o principima i predlogu za premijera. Florin Kacu tvrdi da postoje velike šanse za obnavljanje koalicije desnog centra. Lider Unije spasite Rumuniju Dačijan Čološ je istakao da njegova stranka očekuje da liberali odluče da li žele da vode pregovore o obnavljanju koalicije ili žele vladu sa Socijaldemokratskom partijom i Demokratskim savezom Madjara u Rumuniji. Lider Demokratskog saveza Madjara Kelemen Hunor izjavio je da će na konusltacijama sa predsdenikom države predložiti mandatara iz redova ove stranke, jer smatra da nije neobicno da najmanja stranka koalicije, ali istovremeno i nastabilnija, predloži mandatara.

Leyla Cheamil, 06.11.2021, 12:09

Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je u četvrtak da neće zakazati konsultacije u vezi sa imenovanjem novog mandatara za sastav Vlade sve dok se ne postigne parlamentarna večina. Ovo je bila prva intervencija predsednika države nakon odluke mandatara generala u penziji Nikolaja Čuke da vrati mandat jer nije uspeo da pridobije podršku za manjinsku vladu Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). U četvrtak vodjeni su i razgovori o formiranju novog kabineta izmedju pregovaračkih timova liberala i Socijaldemokratske partije (PSD). Predsednik socijaldemokrata Marčel Čolaku je izjavio da će Socijaldemokratska stranka predložiti predsedniku džzave da imenuje mandatara iz redova ove partije. Čolaku je dodao da će socijaldemokrate raditi sa eskpertima na programu vlade koji će biti uskladjen sa liberalnim. Dan ranije sastali su se i predsavnici liberala sa predstavnicima Unije spasite Rumuniju (USR). Liberalni lider Florin Kacu kao i predsednik Unije spasite Rumuniju Dačijan Čološ izjavili su da je postignut dogovor o principima i predlogu za premijera. Florin Kacu tvrdi da postoje velike šanse za obnavljanje koalicije desnog centra. Lider Unije spasite Rumuniju Dačijan Čološ je istakao da njegova stranka očekuje da liberali odluče da li žele da vode pregovore o obnavljanju koalicije ili žele vladu sa Socijaldemokratskom partijom i Demokratskim savezom Madjara u Rumuniji. Lider Demokratskog saveza Madjara Kelemen Hunor izjavio je da će na konusltacijama sa predsdenikom države predložiti mandatara iz redova ove stranke, jer smatra da nije neobicno da najmanja stranka koalicije, ali istovremeno i nastabilnija, predloži mandatara.

Iako je broj novozaraženih kovidom 19 opao u četvrtak je ispod 9000, žabeležen je rekordan broj novoobolelih na odeljenjima intenzivne nege od 1900 pacijenata i od skoro 600 preminulih od posledica koronavirusa večina nevakcinisani. Kordinator kampanje vakcinisanja Valeriju Gjorgica smatra da će broj preminulih biti i velik i u narednom periodu, jer postoji vremenska razlika od dve nedlje izmedju smanjenja broja novozaraženih kovidom i preminulih. Gjorgica je precizirao da u Rumuniji umire veći broj ljudi nego u drugim evropskim državama u kojima je stopa vakcinacije daleko veća. Svetska zdravstvena organizacija je zabrituta zbog pogoršanja zdravstvene situacije u Evropi gde broj novozaraženih kovidom raste mnogo brže ne u drugim zonama sveta. Prema zvaničnim podacima po broju preminulih u poslednjoj nedelji Rumunija zauzima čak treće mesto. Inostrana pomoć stize i dalje. Iz Izraela stigla su 10 od koncentratora kiseonika od ukupno 40 obečanih. Nekoliko pacijenata u kritičnom stanju prebačeno je u nemačke bolnice. U medjuvremenu prema zvaničnim podacima posle kratkog perioda naglog porasta broja dnevno vakcinisanih, interes je ponovo splasno. U Rumuniji je do sada sa obe doze vakcinisano 36,5% odraslog stanovništva.

Rumunija će biti prva zemlja na svetu u koju će SAD implementirati tehnologiju malih modularnih nuklearnih reaktora. Predsednik Rumunije Klaus Johanis i specijalni predstavnik američkog predsednika za zaštitu čovekove sredine Džon Keri dogovorili su se u Glazgovu, na Samitu o klimi, da do 2028. godine Rumunija u nacionalni program proizvodnje energije uvede i ovu vrstu reaktora. U saopštenju Bele kuće navodi se da će ova saradnja omogučiti otvaranje oko 30 000 radnih mesta u obe države. Klaus Johanis je objasnio da ovu saradnja sa SAD, odnosno razvoj tehnologije, proizvodnju i usluge operativne podrške, treba proširiti i na druge oblasti, posebno na obnovljivu energiju i zeleni mobilitet. U Glazgovu više od 40 država je postiglo dogovor o postepenom smanjenju zavisnosti od uglja koji spada medju najveće zagadjivače. Medjutim u društvu ovih država ne nalaze velike ekonomije, poput kineske, američke i australijske. Zemlje potpisnice preuzele su obavezu da odustanu od centrala na ugalj do kraja 2030. godine, a siromašne zemlje nešto kasnije.

Evropska banka za obnovu i razvoj korigovala je nagore privrednu evoluciju Rumunije u 2021. godini. Medjutim institucija u objavljenom isveštaju u četvrtak upozorava da evolucija pandemije i viseke cene prirodnog gasa, nafte i sirovina mogu negativno uticati na oporavak privrede. Evropska banka za obnovu i razvoj prognozira ekonomski rast Rumunije u 2021 od 7%, za 1% veći nego u junu. Evropski fondovi predvidjeni Programom oporavka i otpornosti mogli bi da doprinesu povećanju investicija i većem izvozu, fiskalnom jačanju i usporavanju privatne potrošnje sto bi omogučilo rast bruto nacionalnog proizvoda iznad 4%.