(02.10-07.10.2023)
Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je, posle ruskih napada na ukrajinske dunavske luke, da će Rumunija nabaviti dodatne odbrambene sisteme protiv bespilotnih letelica. Predsednik Johanis je učestvovao u četvrtak i petak na samitu Evropske političke zajednice i na neformalnom skupu Evropskog saveta u Granadi. Šef rumunske države je okvalifikovao ove napade na ukrajinsku civilnu infrastrukturu ratnim zločinom. Centralna tema samita bila je Ukrajina, a skupa proširenje Evropske unije. U ovom kontekstu Klaus Johanis je precizirao da je od izuzetne važnosti da Ukrajina i Moldavija naprave brze korake ka evropskoj integraciji i zalagao se i za ubrzanje evropskog puta država zapadnog Balkana. Predsednik Rumunije kaže da je 2030. godina nerealna za naredni talas proširenja. Predsednik Rumunije i premijer Norveške Jonas Gar Stere predsedavali su okruglim stoom o energiji, očuvanju čovekove sredine i suzbijanja klimatskih promena. Predsednik Johanis je podsetio da je Evropska unija donela odluku da integriše Ukrajinu i Republiku Moldaviju u evropsko tržište energije i da zemljama kandidatima otvori put Evropskoj platformi za zajedničke nabavke prirodnog gasa.
Daniela Budu, 07.10.2023, 13:40
Ministarka inostranih poslova Rumunije Luminica Odobesku podržala je u Kijevu multidimenzionalnu podršku Evropske unije Ukrajini sve dok je ova podrška potrebna ovoj zemlji. Odobesku je učestvovala u radovima neformalnog skupa ministara spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije koji je prvi put održan van Unije. Prema navodima Ministarstva inostranih poslova u Bukureštu, ministarka Odobesku se u svom obraćanju odnosila na ruskie napade na ukrajinsku civilnu infrastrukturu u neposrednoj blizini teritorije Rumunije, napadi koji stvaraju bezbednosne rizike. Šefica rumunske diplomatije je dodala da je potreban novi pristup dugoročnoj regionalnoj strategiji koja bi obuhvatila i Republiku Moldaviju: ,,Bezbednost Ukrajine i susednih država je krhka. Rumunija ima najdužu granicu sa Ukrajinom i napadi Rusije na civilnu infrastrukturu Ukrajine, uključujući dunavske luke na granici sa Rumunijom, samo pogoršavaju situaciju. Ovi napadi imaju negativne posledice na ekonomiju Ukrajine i na globalnu ekonomiju i bezbednost hrane. Takodje, ugrožena je plovidba Dunavom i Crnim morem. Rumunija pokušava da pomogne Ukrajini olakšavajući trazit koridorima solidarnosti.- precizirala je Luminica Odobesku. O evropskom putu Ukrajine šefica rumunske diplomatije je izjavila da podržava usvajanju odluke o početku pristiupnih pregovora sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom do kraja ove godine i pozdravila pozitivne rezultate Ukrajine i implementaciju preporuka Evropske komisije.
Nemačka i dalje podržava ,,odavno zasluženi ulazak Rumunije u Šengen zonu koji bi bio od interesa za Rumuniju, Nemačku i celu Evropsku uniju, izjavio je nemački ambasador u Bukurestu Per Gebauer na prijemu povodom Dana nemačkog jedinstva i Ujedinjenja Nemacke 3.oktobra 1990. godine. Nemčki ambasador je ponovio da je Rumunija ispunila sve tehničke uslove za ulazak u evropsku zonu slobodnog kretanja. ,,Budite sigurni da velika večina članica Evropske unije podržava demarše Rumunije i Bugarske i da ćemo svi uložiti napore za pronalaženje rešenja za ulazak u Šenegen u najskorije vreme, dodao je nemački ambasador. Predsednik Klaus Johanis je na prijemu u Bukureštu pozitivno ocenio doslednu podršku Berlina integraciji Bukurešta u Šengen zonu. Potrebno je da članice Evropske unije i evroatlanske zone deluju zajedno kako bi odbranile sopstvene vrednosti, dodao je predsednik Klaus Johanis. Premijer Rumunije Marčel Čolaku izjavio je da prepreka Šengen predstavlja ,,posledni ostatak podele Evrope.
Prioriteti Vlade Rumunije treba da budu efikasnije prikupljanje budžetskih prihoda i eliminisanje poreskih oslobadjanja, preporučili su eksperti MMF-a na kraju misje posvećene rumunskim ekonomskim tokovima. Delegacija Fonda je u Bukureštu vodila razgovore sa predstavnicima rumunskih vlasti i analizirala aktuelne i buduće fiskalne politike. Fiskalne mere koje Vlada Rumunije želi da sprovede predstavljaju korak u željenom pravcu, ali potrebne su i druge mere, iako ove poboljšavaju politike u odredjenim oblastima, naglasio je šef misije MMF-a Jan Kes Martijn. Ekspert Fonda smatra da su za dostizanje evropskih stanadarda potrebni veći izdaci za obrazovanje i zdravstvo. Fond procenjuje budžetski deficit Rumunije ove godine na 6% i na 5% u 2024. godini. Narodna Banka Rumunije navodi da će paket fiskalnih mera koje vlada želi da primeni za rebalans budžeta uticati i na stopu inflacije. Prema prognozi Centralne banke Rumunije stopa inflacije smanjiće se do kraja tekuće godine. Istovremeno Narodna banka je saopštila odluku o ostajanju referentne kamatne stope na nivou od 7 % godišnje.
