06.02.-11.02.2017.

Rumunski ministar pravde Florin Jordake, za koga se smatra da je odgovoran za nastalu situaciju posle usvajanja hitne uredbe o izmenama Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, najavio je u četrvtak ostavku, iako je saopštio da su sve njegove inicijative u skladu sa zakonom i ustavom. Iako je uredba kritikovana od strane predsednika države, glavnih pravosudnih institucija kao i spoljnih partnera Rumunije iz Evropske unije i NATO-a ukinuta, masovni ulični protesti se nastavljaju u glavnom gradu, širom zemlje, kao i u inostranstvu. Ljudi nisu zadovoljni samo ostavkom ministra pravosudja i poručuju da čekaju slični korak i od premijera Sorina Grindeanua, koji je potpisao inicijative Florina Jordakea. Demonstranti kažu da ne žele vladu druge političke boje i priznaju da Socijaldemokratska partija (PSD), pobednik parlamentarnih izbora u decembru prošle godine, treba da vlada, ali da socijaldemokrate treba da imenuju novu vladu, jer se tek tada može povratiti deo poverenja i protesti prestati. I vlada Grindeanua ima pristalice, koje su na mitingu podrške vladi demonstrirali pred Predsedničkom palatom zahtevajući ostavku šefa države Klausa Johanisa, sa zahtevom da se poštuje rezultat glasanja na parlamentarnim izborima. U utorak, predsednik Johanis se obratio prvi put parlamentu, posle inauguracije kabineta Sorina Grindeanua, zalažući se za odgovorno i održivo upravljanje zemljom. Replicirajući, vladajuće stranke su imale primedbe na račun šefa države, jer, po njima, ne ispunjava predsedničku ulogu.

România Internațional, 11.02.2017, 14:42

Rumunski ministar pravde Florin Jordake, za koga se smatra da je odgovoran za nastalu situaciju posle usvajanja hitne uredbe o izmenama Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, najavio je u četrvtak ostavku, iako je saopštio da su sve njegove inicijative u skladu sa zakonom i ustavom. Iako je uredba kritikovana od strane predsednika države, glavnih pravosudnih institucija kao i spoljnih partnera Rumunije iz Evropske unije i NATO-a ukinuta, masovni ulični protesti se nastavljaju u glavnom gradu, širom zemlje, kao i u inostranstvu. Ljudi nisu zadovoljni samo ostavkom ministra pravosudja i poručuju da čekaju slični korak i od premijera Sorina Grindeanua, koji je potpisao inicijative Florina Jordakea. Demonstranti kažu da ne žele vladu druge političke boje i priznaju da Socijaldemokratska partija (PSD), pobednik parlamentarnih izbora u decembru prošle godine, treba da vlada, ali da socijaldemokrate treba da imenuju novu vladu, jer se tek tada može povratiti deo poverenja i protesti prestati. I vlada Grindeanua ima pristalice, koje su na mitingu podrške vladi demonstrirali pred Predsedničkom palatom zahtevajući ostavku šefa države Klausa Johanisa, sa zahtevom da se poštuje rezultat glasanja na parlamentarnim izborima. U utorak, predsednik Johanis se obratio prvi put parlamentu, posle inauguracije kabineta Sorina Grindeanua, zalažući se za odgovorno i održivo upravljanje zemljom. Replicirajući, vladajuće stranke su imale primedbe na račun šefa države, jer, po njima, ne ispunjava predsedničku ulogu.

Sporna hitna uredba o izmeni Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku stigla je pred Ustavni sud. U sredu, sud je odbio žalbe predsednika Klausa Johanisa i Visokog saveta pravobranilaštva, ocenjujući da ne postoji pravni konflikt ustavne prirode izmedju izvršne i sudske vlasti. Sud je istovremeno analizirao i zahtev ombusdmana za ocenu odgovornosti vladine hitne uredbe, uz napomenu da sadržaj nije analiziran, jer je van zakona.

Vlada Rumunije preživela je prvo glasanje o nepoverenju na inicijativu Nacionalne liberalne partije (PNL) i Unije Spasite Rumuniju (USR), uz podršku Partije Narodnog pokreta (PMP). Dokument pod nazivom «Vlada Grindeanua-vlada nacionalnog prkosa. Nemojte ozakoniti kradju u Rumuniji!», kako se i očekivalo, nije ispunio dovoljan broj glasova za glasanje nepoverenja. Pomente opozicione partije su optužile vladu da je preko noći usvojila uredbu o izmenama krivičnog zakonodavstva, kako bi se krivične odgovornosti oslobodile pojedini političari. Za glasanje nepoverenja vladi opredelio se samo 161 parlamentarac od potrebna 233 glasa. Nakon glasanja, premijer Sorin Grindeanu je obećao da će vlada ubuduće biti spremna na dijalog, naročito kada se radi o oblastima sudstva i poreske politike, oblasti koje su za Rumune veoma delikatne.

Levoorijentisana vlada u Bukureštu usvojila je u četvrtak memorandum o formiranju suverenog i razvojnog investicionog fonda, saopštio je ministar ekonomije Aleksandru Petresku. On je objasnio da je fond finansijski instrument za rentabilne i održive sektore sa efektima multiplikacije u privredi posle privlačenja kapitala i finansijskih izvora. Prema rečima ministra ekonomije, Suvereni i razvojni investicioni fond biće partner institucionalnih investitora, Evropske banke za obnovu i razvoj (BERD), Evropske investicione banke (BEI), Svetske banke i privatnih investitora. Ministar je još rekao da suvereni i razvojni investicioni fond doprineće naporima Rumunije da stekne status tržišta u razvoju za domaće tržište kapitala povećanjem likvidnosti na berzi hartija od vrednosti, kao i povećanjem stepena apsorpcije nepovratnih evropskih fondova, obezbedjujući neophodna sredstva za kofinansiranje investicionih projekata.

Dugometražni film rumunskog reditelja Kalina Petera Necera «Ana, ljubavi moja» izabran je u zvaničnu konkurenciju 67. Berlinale, prvog velikog filmskog festivala godine u Evropi, koji se održava od 9. do 19. februara u nemačkoj prestonici. Necer je već nagradjen Zlatnim medvedom u Berlinu 2013. za film «Položaj deteta». Ove godine u Berlinu učestvuju i reditelji Ilinka Kalugareanu i Joana Miskije, glumac Aleksandru Potočean, producent Andra Popesku, operater Karmen Tofeni, distributer Matej Truca i scenarista Monika Stan u konkurenciji «Berlinale talenata». U programu «Shooting star» predstavljen je rumunski glumac Tudor Aron Istodor i projekat «Srna» Bogdana Djordja Apetrija, koji je izabran u odseku «Coproduction market».