(06.07-11.07.2020)

Leyla Cheamil, 11.07.2020, 01:54

Posle naglog povečanja broja infekcija novim koronavirusom, predsednik Rumunije Klaus Johanis apelovao je na saradnju najvažnijih državnih instiitucija za očuvanje zdravlja stanovništva.,,Virus je realna pojava, nema političku boju, ne može se zakonom zabraniti i ne nestaje jednostavnom negacijom“- upozorio je Klaus Johanis. Premijer Rumunije Ludovik Orban traži maksimalnu mobilizaciju nadležnih institucija za kontrolu poštovanja mera prevencije širenja virusa SARS Kov-19 posle naglog povečanja broja infekcija u poslednjim danima. Lekari tvrde da je novonastala situacija posledica nepoštovanja mera zaštite i da je zbog toga premijer tražio da se preduzmu oštre sankcije protiv prestupnika. Zdravstveni radnici ponovo upozoravaju da su od izuzetne važnosti nošenje maske, fizička distanca i pranje ruku. U drugoj polovini tekuće nedelje rumunski parlamentarci posvetili su posebnu pažnju razmatranju i usvajanju Nacrta zakona o uvodjenju pojedinih zdravstvenih mera u slučajevima epidemiološkog i biološkog rizika. Predsednik Pravne komisije Poslaničkog doma socijaldsemokrata Nikušor Halić je izjavio da nacrt zakona treba uskladiti sa odlukom Ustavnog suda. Poslanik vladajuće Naconalne liberalne partije (PNL) Joan Kupša je precizirao da usvajanje nacrta zakona predstavlja gest solidarnosti. Rumuniji je potrebna odgovorna politička klasa, naglasio je poslanik Unije spasite Rumuniju (USR) Jonuc Mošteanu, sa napomenom da socijaldemokrate i liberali treba da se bore ne samo za glasove izbornog tela. Za nacrt zakona opredelili su se i parlamentarci Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji i Partije narodnog pokreta (PMP). Prilikom razmatranja nacrta zakona državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Raed Arafat je izjavio da je cilj nacrta zakona odbrana zajednice i preduzimanje mera za sprečavanje i suzbijanje epidemiološkog i biološkog rizika. Nacrt predvidja lečenje pacijenata od koronavirusa samo sa bazi saglasnosti obolelih. Karantin u specijalnim prostorima može se uvoditi samo ako pacijenti ne mogu sami osigurati uslove za fizičku distancu. Istovremeno dozvoljeno je i detaširanje lekara u vreme pripravnog stanja kao i osporavanje karantinskih i izolacionih mera. Podsećamo da je Vlada Rumunije u ponedeljak usvojila nacrt mera u javnom zdravstvu u epidemiološkim i biološkim rizičnim situacijama nakon odluke Ustavnog suda o neustavnosti zakonskog teksta o karantinu i obeveznoj hospitalizaciji, jer tekst nije jasan i predvidljiv i ne pruža garancije o poštovanju osnovnih prava i sloboda. Prema odluci Ustavnog suda uvodjenje karantina hitnom odlukom predstavlja lišavanje slobode i ograničavanje osnovnih prava.

U letnjoj prognozi objavljenoj u utorak Evropska komisja predvidja kontrakciju rumunske privrede od 6% ove godine i privredni rast od 4% u 2021. godini. Drugi talas infekcija koronavirusom u Rumuniji ili kod jednog od glavnih trgovinskih partnera mogao bi usporiti privredni oporavak. Jedan važan faktor je i način na koji će vlasti rešiti fiskalna pitanja koja utiču na poverenje investitora, povećanje troškova finansiranja i sporiji privredni rast. Ove godine stopa inflacije procenjuje se na 2,5% i na 2,8 % iduće godine. Prema novoj prognozi evropska privreda zabeležiće ove godine pad od 8% i delimični oporavak u 2021. godini. Evropski komesar za ekonomiju Paolo Djentiloni je izjavio da je veliki problem neizvesnost nastala usled pandemije korona virusa i da je politički odgovor u celoj Evropi doprineo ublažavanju šoka za državljane komunitarnog bloka, ali ova situacija i dalje izaziva sve veće razlike u stavovima, nejednakosti i rastuču nesigurnost.

Vlasti u Bukureštu smatraju da su mnoge korigovane norme u Paketu Mobilnost 1, usvojene u Evropskom parlamentu posle pregovora sa ostalim evropskim institucijama, diskriminatorne za rumunske prevoznike. Evropska komisija je saopštila da će analizirati posledice ovih mera, ali da paket uskoro stupa na snagu posle objavljivanja u Službenom listu Unije. Rumunska komesarka za saobraćaj Rumunka Adina Valean je izjavila da rumunske vlasti imaju pravo da podnesu primedbe na odredbe koje ugrožavaju ciljeve ekološkog pakta i konkurencije na jedinstvenom tržištu. Rumunija, Letonija, Litvanija, Poljska i Madjarska su upozorile da korigovane norme diskredituju kompanije ovih zemalja u odnosu na srednjoevropske i zapadnoevropske. Prema paketu Mobilnosti kamioni pomenutih kompanija treba da se vrate u operativni centar firme svakih osam nedelja, bez obzira da li prevoze robu ili ne.