06.11- 11.11.2017.

U skladu sa takozvanom «poreskom revolucijom», zaposleni radnici imaju obavezu da plate integralno doprinose za socijalno osiguranje, dok će se porez na dohodak smanjiti sa 16 na 10 odsto. Istovremeno, za kompanije previdja se doprinos od 2,25 odsto od ukupnog fonda za plate. Druge promene tiču se ograničavanja mogućnosti multinacionalnim kompanijama da odstrane profit iz Rumunije. Takodje, smanjuju se doprinosi za privatne penzije sa 5,1 odsto na 3,75 odsto. Mera dolazi istovremeno sa povećanjem minimalne penzije za 26 evra, a od 1. jula iduće godine i penzijskog boda za 22 evra. Postoji zabrinutost da će posle ovih mera radnici dobiti manje plate i da će se smanjiti broj radnih mesta. Koalicija Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) tvrdi, medjutim, da će izmene Poreskog zakona doneti koristi ne samo gradjanima, već i firmama koje posluju u Rumuniji- povećaće se neto lični dohodak zaposlenog iako nema obavezu da plati veći iznos u državni budžet i doprinos za penzijsko osiguranje. Premijer Mihaj Tudose smatra da će pojedine mere doneti veće prihode u državni budžet za finansiranje obrazovanja, zdravstva i infrastrukture. Liberali su oštro reagovali i nagovestili početak inicijative za glasanje o nepoverenju. Oni kažu da se posledice već sada osećaju- bankarske kamate su povećane, nacionalna moneta je u opadanju, inflacija raste, a signali Narodne banke (BNR) zabrinjavaju. Velike sindikalne konfederacije javljaju da će nastaviti proteste u celoj zemlji i tražiti od ombudcmana da se obrati Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti pomenute uredbe. Protesti su organizovani u Bukureštu i u drugim velikim gradovima Rumunije.

Corina Cristea, 11.11.2017, 12:25

U skladu sa takozvanom «poreskom revolucijom», zaposleni radnici imaju obavezu da plate integralno doprinose za socijalno osiguranje, dok će se porez na dohodak smanjiti sa 16 na 10 odsto. Istovremeno, za kompanije previdja se doprinos od 2,25 odsto od ukupnog fonda za plate. Druge promene tiču se ograničavanja mogućnosti multinacionalnim kompanijama da odstrane profit iz Rumunije. Takodje, smanjuju se doprinosi za privatne penzije sa 5,1 odsto na 3,75 odsto. Mera dolazi istovremeno sa povećanjem minimalne penzije za 26 evra, a od 1. jula iduće godine i penzijskog boda za 22 evra. Postoji zabrinutost da će posle ovih mera radnici dobiti manje plate i da će se smanjiti broj radnih mesta. Koalicija Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) tvrdi, medjutim, da će izmene Poreskog zakona doneti koristi ne samo gradjanima, već i firmama koje posluju u Rumuniji- povećaće se neto lični dohodak zaposlenog iako nema obavezu da plati veći iznos u državni budžet i doprinos za penzijsko osiguranje. Premijer Mihaj Tudose smatra da će pojedine mere doneti veće prihode u državni budžet za finansiranje obrazovanja, zdravstva i infrastrukture. Liberali su oštro reagovali i nagovestili početak inicijative za glasanje o nepoverenju. Oni kažu da se posledice već sada osećaju- bankarske kamate su povećane, nacionalna moneta je u opadanju, inflacija raste, a signali Narodne banke (BNR) zabrinjavaju. Velike sindikalne konfederacije javljaju da će nastaviti proteste u celoj zemlji i tražiti od ombudcmana da se obrati Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti pomenute uredbe. Protesti su organizovani u Bukureštu i u drugim velikim gradovima Rumunije.

Evropska komisija je korigovala na gore prognoze o privrednom rastu i deficitu Rumunije u 2017. i 2018. godini, sa upozorenjem da vladine politike mogu ugroziti ekonomski rast. Prema objavljenim podatcima, u četvrtak Evropska komisija je prognozirala ekonomski rast od 5,7 odsto u tekućoj godini, a u 2018. od 4,4 odsto. Kada je reč o javnom deficitu prognozira se rast do 3 odsto bruto društvenog proizvoda u 2017., 3,9 odsto u 2018., a u 2019. od 4,1 odsto. Istog dana u Bukureštu su objavljeni privredni pokazatelji. Nacionalna moneta- lej, po oceni guvernera Narodne banke Rumunije, Mugura Isareskua, nalazi se u trendu deprecijacije i dostigla najniži nivo u poslednjih 5 godina. Guverner je upozorio da na kursne razlike utiče pogoršanje spoljnotrgovinskog bilansa: «Primećuje se duži trend deprecijacije zbog platnog bilansa Rumunije i ovde se situacija pogoršava. Danas su objavljeni podatci za 8 meseci i imamo spoljnotrgovinski deficit od preko 8 milijardi dolara.» Guverner je izjavio da će stopa inflacije rastati iznad prolećne prognoze, da bi se kasnije smanjila. Sa 1,9 odsto inflacija je povećana na 2,7 odsto ove godine, a u 2018. Narodna banka očekuje rast od 3,2 odsto.

Visoki savet pravosudja (CSM) Rumunije odbacio je nacrt o izmeni zakona sudstva koji je upućen na analizu rumunskom parlamentu. Prethodno su se direkcija za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT), Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA) i Generalno tužilaštvo izjasnili protiv nacrta. Isti stav dele i Asocijacija tužilaca Rumunije i sudijski forum. Sa svoje strane, šef države Klaus Johanis je kritikovao nacrt, uz napomenu da su pojedine odredbe «dobre, oportune i potrebne», za razliku od drugih kao što je utvrdjenje visine štete za definisanje zloupotrebe službenog položaja. Prema aktuelnoj verziji, šef rumunske države ostaje u proceduri imenovanja šefova tužilaštava, ali ne i u procesu razrešenja. Istovremeno, predvidjeno je osnivanje Direkcije za proveravanje pravobranilaca koja će biti pod nadležnost Generalnog tužilaštva, što bi ograničilo delokrug Nacionalne antikorupcijske direkcije. Što se tiče pravne inspekcije, ova će biti podredjena Nacionalnom savetu za integritet sudija i tužilaca. O ovoj temi ove nedelje razgovarali su u Briselu ministar pravde Tudorel Toader i prvi podpredsednik Evropske komisije Frans Timermans.