(09.04-14.04.2018)

Protiv bivšeg predsednika Rumunije Jona Ilijeskua može početi krivčno gonjenje zbog umešanosti u antikomunistiškoj revoluciji u decembru 1989. godine. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je dostavio ministru sudstva zahtev za krivično gonjenje bivšeg šefa države Jona Ilijeskua, bivšeg premijera Petre Romana i bivšeg podpredsednika Vlade Djelua Vojkana Vojkuleskua. Sva trojica se terete za krivična dela protiv čovecnosti. Prema optužnici oružani sukobi posle 22.decembra u velikom broju rumunskih gradova ukazuju na podatak da se delovalo po ranije pripremnjenom scenariju u cilju preuzimanja vlasti od strane novih lidera i njihovu legitimnost, Rumunija je osudjena pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog odlaganja presude u dosijeu Revolucije. Prema misljenju suda vaznost ovog slucaja za rumunsko drustvo trebalo je motivisati vlasti da rasvetle situaciju. Prema zvaničnim statistikama u decembru 1989. godine poginulo je preko 1100 osoba i oko 3 000 je ranjeno, večinom posle hapšenja diktatora Caušeskua.

Leyla Cheamil, 14.04.2018, 16:00

Protiv bivšeg predsednika Rumunije Jona Ilijeskua može početi krivčno gonjenje zbog umešanosti u antikomunistiškoj revoluciji u decembru 1989. godine. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je dostavio ministru sudstva zahtev za krivično gonjenje bivšeg šefa države Jona Ilijeskua, bivšeg premijera Petre Romana i bivšeg podpredsednika Vlade Djelua Vojkana Vojkuleskua. Sva trojica se terete za krivična dela protiv čovecnosti. Prema optužnici oružani sukobi posle 22.decembra u velikom broju rumunskih gradova ukazuju na podatak da se delovalo po ranije pripremnjenom scenariju u cilju preuzimanja vlasti od strane novih lidera i njihovu legitimnost, Rumunija je osudjena pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog odlaganja presude u dosijeu Revolucije. Prema misljenju suda vaznost ovog slucaja za rumunsko drustvo trebalo je motivisati vlasti da rasvetle situaciju. Prema zvaničnim statistikama u decembru 1989. godine poginulo je preko 1100 osoba i oko 3 000 je ranjeno, večinom posle hapšenja diktatora Caušeskua.

Predstavništvo Evropske komisije u Rumuniji organozovalo je u sredu konferenciju o Evropskom polugodištu: Izveštaj o Rumuniji. Prema oceni evropske vlade postignuti su ograničeni rezultati u procesu poštovanja fiskalnih obaveza i prikupljana poreza, obrazovanju, ambulantnim uslugama, javnoj administraciji i prioritizaciji javnih invsticija. Nisu postignuti progresi u vezi sa minimalnom platom, starosnom granicom za penzionisanje i fiskalnim okvirom. Postignuti su medjutim odredjeni progresi u javnim nabavkama, suzbijanju neprijavljenog rada i neformalnih isplata u zdravstvenom sistemu. Rumunija je postigla privredni rast iznad evropskog proseka, ali ovaj rast se uglavnom bazira na potrošnji, izjavila je predstavnica Evropske komisije u Rumuniji Andjela Kristea: ,,Trend ekonomskog rasta se nastavlja, ali paradoksalno nastavljaju se i socijalne nejednakosti i siromaštvo, naročito medju defvavorizovanim slojevima društva. Ovaj privredni rast se bazira najviše na potrošnji i mnogo manje na investicije. Kao i na pozajmice , a budžetski deficit se opasno pribljižava gornjoj granici od 3%, dok se strukturni deficit udaljava od cilja od 1%. Šefica predstavništva Evropske komisije Andjela Kristea je precizirala da je stopa nezaposlenosti dostigla najniži nivo u poslednjih 20 godina, ali je dodala da se pojavljuju problemi sa nestašicom radne snage zbog starenja stnovništva. Sa svoje strane ministar za finansije Eudjen Todorović je izrazio uverenje da Rumunija neće ove godine probiti gornju granicu budžetskog deficira od 3%: ,,Poslaćemo odgovor na ovaj izveštaj do kraja aprila, u kojemćemo obuhvatiti brojne mere I jasne rokove za realizaciju. Pokazaćemo da budžetski defcit neće premasiti 3% bruto nacionalnog proizvoda.’’

Prema zvaničnim podacima Nacionalnog statistiškog instituta inflacija je dostigla najvišu granicu u poslednjih pet godina. Godišnja stopa inflacije u martu inosila je 5%, a u februaru 4,7% uglavnom zbog poskupljenja industrijskih i prehrambenih proizvoda i uslužnih delatnosti. U februaru Narodna banka Rumunije korigovala je nagore stopu inflacije na kraju godine sa 3,2% na 3,5%.

Grupa država protiv korupcije GRECO izrazila je duboku zabrinutost prema pojedinim aspekatima zakona o pravobraniocima, pravosudnoj organizaciji i funkcionisanju Visokog savet sudstva. U izveštaju koji je objavljen u sredu GRECO ispoljava zabrinutost i zbog nacrta amandmana na Krivični zakon. Grupa država protiv korupcije napravila je izveštaj na bazi odluke usvojene na plenarnoj sednici Saveta Evrope u decembru 2017.godine posvečenoj hitnoj analizi rumunskih pravosudnih reformi, vodeći računa o eventualnim teškim poverdama antikorupcijskih standarda. Inicijateive Socijal-demokratske partije i Alijanse liberala i demokrata naišle su na žestoke kritike rumunske opozicije, štampe i gradjanskog društva. Mnogi Rumuni su izašli na ulice protiv ovih inicijativa za koje tvrde da su pokusaj vladajuće koalicije Socijal-demokratskepartije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) da stave pod kontrolu pravobranioce i zaustavi borbu protiv korupcije. Predstavnici vlasti tvrde da su izmene u skaldu sa odlukama Ustavnog sud Rumunije i Evropskog suda za ljudska prava.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis pimio je u četvrtak ministra za Evropu i spoljne poslove Francuske Zana Iv Le Drijana. Tokom susreta Klaus Johanis je ukazano na poseban značaj koji Rumunija posvećuje ulasku u Šengen i izrazio nadu da će Francuska podržati odluku u o priključenju. Ministar Le Drijan je naglasio da ne postoji blokada od strane Frncuske na ovom putu ulaska Rumunije na slobodnoi prostor kretanja. On je dodao da će se u narednom periodu u odnosima sa Rumunijom naglasak staviti na dijalog o evropskim temama, odbrani i ekonomskom razvoju. Klaus Johanis je istakao da su bilateralni odnosi sa Francuskom odlični u godini prepunojvažnih dogadjaja, kao što su obeležvanje 10 godina od potpisivanja Deklaracije o stratškom partnerstvu, lansiranju Kulturne sezone-Rumunija-Francuska i obelezavanje stogodišnjice Velikog ujedinjenje, kojoj je Francuska dala važan doprinos.