(10.02- 16-02.2014)
Pregovori u okviru vladajuće Socijal-liberalne unije oko nove structure vlade našli su se u ćorsokak, jer razgovori izmedju liberala, koji žele promene u vladi, i socijaldemokrata, stavljau pod veliki znak pitanja budućnost ove unije. Ako su predlozi liberala o imenenovanje ministara ekonomije, zdravstva i finansija prihvaćeni bez problema, isto se ne može reći i za predlog o imenovanju ministra unutrašnjih poslova i podpredsednika vlade. Nesporazumi su nastali oko želje liberala da gradonačelnik Sibiua Klaus Johanis istovremeno obavlja dve dužnosti. Socijal-demokratska partije, koja je zajedno sa manjim strankam formirala Socijal-demokratsku uniju, prihvatila je predlog liberala, ali pod uslovom da se poveća broj podpredsednika vlade sa tri na četiri. Socijaldemokratska partija zeli dužnost podpredsednika vlade za Konzervativnu partiju. Pozivajući se na slabu izbornu potentnost Konzervatinve partije koja nikada nije uspela sama da ispuni census za parlament, Nacionalna liberalna partija odbila je predlog. Svadje oko sastava buduće vlade i formiranje Socijal-demokratske unije potkrepljuju glasine o raspuštanju Socijal-liberalne unije koja je ,po oceni političkih analitičara postala premala za velike ambicije Socijal-demokratske i Nacionalne liberalne partije.
Florentin Căpitănescu, 15.02.2014, 13:26
Pregovori u okviru vladajuće Socijal-liberalne unije oko nove structure vlade našli su se u ćorsokak, jer razgovori izmedju liberala, koji žele promene u vladi, i socijaldemokrata, stavljau pod veliki znak pitanja budućnost ove unije. Ako su predlozi liberala o imenenovanje ministara ekonomije, zdravstva i finansija prihvaćeni bez problema, isto se ne može reći i za predlog o imenovanju ministra unutrašnjih poslova i podpredsednika vlade. Nesporazumi su nastali oko želje liberala da gradonačelnik Sibiua Klaus Johanis istovremeno obavlja dve dužnosti. Socijal-demokratska partije, koja je zajedno sa manjim strankam formirala Socijal-demokratsku uniju, prihvatila je predlog liberala, ali pod uslovom da se poveća broj podpredsednika vlade sa tri na četiri. Socijaldemokratska partija zeli dužnost podpredsednika vlade za Konzervativnu partiju. Pozivajući se na slabu izbornu potentnost Konzervatinve partije koja nikada nije uspela sama da ispuni census za parlament, Nacionalna liberalna partija odbila je predlog. Svadje oko sastava buduće vlade i formiranje Socijal-demokratske unije potkrepljuju glasine o raspuštanju Socijal-liberalne unije koja je ,po oceni političkih analitičara postala premala za velike ambicije Socijal-demokratske i Nacionalne liberalne partije.
Narodna banka Rumunije odbila je optužbe predsednika Trajana Baseskua o umešanosti u reprogramiranju kredita stanovištva sa primanjima ispod prosečne mesečne plate u privredi. Na zahtev perdsednika države, Narodna banka je precizirala da nije donela nikakvu odluku iz oblasti monetarne ili bankarske oblasti koja bi se odnosila na reprogramiranje kredita. Predsdenik Basesku je ocenio da mera koju vlada u Bukureštu namerava da ozvaniči nije poštena prema redovnim platišama. Premijer Rumunije Viktor Ponta je izjavio da će vlada doneti hitnu uredbu koja omogućava osobama koje imaju kredite i mesečna primanja ispod 350 evra da u dogovoru sa bankama otplačuju 50 % mesečne rate u naredne dve godine. Prema oceni ekonomista ovo pravo uživalo bi oko million stanovnika.
Ali ova mera vlade za stanovnike sa niskim primanjima nije usamljena. Niske plate oporezivale bi sa sa 8 do 12 procenata, ako se uvede progresivna stopa oporezivanja i odustane od sadašnje jedinstvene poreske stope od 16%. Vlada smatra ovu meru zdravom za ekonomiju, jer podstiće privatni sector I otvara nova radna mesta.
Zbog nejasnih odredaba, ozbiljnih problema sa zakonodavnom tehnike i kontradiktornim propisima, Ustavni sud Rumunije proglasio je Zakon o decentralizaciji neustavnim. Pored toga sudije ocenjuju da su termini kratki i da nisu napravljene studije o efetima i standardnim cenama. Vlada je za Zakon o decentralizaciji, koji je naišao na oštre napade opozicije preuzela odgovornost u parlamentu Rumunije u novembru prošle godine. Oblasti na koje se odnosi decentralizacija su poljoprivreda, zdravstvo, očuvanje sredine, kultura i omladina i sport. Decentralizacija se smarta korakom ka regionalizaciji — najvažnijim projektom postkomunisticke Rumunije.
SAD su zainteresovane za uspeh Rumunije kao demokratskog partnera u kontekstu kada dve države imaju zajedničke globalne odgovornosti i stratesko partnerstvo — izjavio je podpredsednik SAD Džo Bajden u telefonskom razgovoru sa predsednikom Rumunije Trajanom Basekuom. Ovim povodom američki zvanicnik je pozitivno ocenio doprinos Rumunije misijama NATO. U znak dobrih bilateralnih odnosa Rumunija će biti domaćin vojne baze u kojoj će biti postavljeni elementi američkog antiraketnog štita u Evropi. Iako su politički i vojno Bujkurest i Vašington bliži nego ikad ranije, bilateralni odnosi predvidjeni strateškim partnerstvom mogu se poboljšati. To što SAD nema medju velikim investitorima u Rumuniji I kao i neukidanje obeveznih ulaznih viza za rumunske državljane smatraju u Bukurestu se smatra jos nerešenim pitanjima u bilateralnim odnosima
(
