(11.07-16.07.2022)
Rumunija je odobrila ukrajinskim brodovima natovareni žitaricama da plove dunavskim kanalima Kilija i Bistroje. Podsećamo da je izgradnja kanala Bistroje bio razlog za spor sa Kijevom jer ovaj polazi kroz sam centar Delte Dunava i ne poštuje medjunarodne konvencije o zaštiti životne sredine. Prema saopštenju Ministarstva inostranih poslova u Bukureštu odluka rumunskih vlasti sastavni je deo napora za smanjene posledica nelegalne, neopravdane i smišljene agresije Rusije na Ukrajinu. U saopštenju se izmedju ostalog naglašava da rumunska saglasnost ima izuzetan značaj za diverzifikaciju i poboljšanje saobraćajnih puteva koji se koriste za izvoz ukrajinskih žitarica. Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu ističe da Rumunija nije promenila svoj principijelni stav prema projektu razvoja plovidbe kanalom Bistroje i prema poštovanju odredaba medjunarodnog prava, uključujući odredbe zaštite životne sredine.
Leyla Cheamil, 16.07.2022, 15:48
U sredu Vlada u Bukureštu je usvojila Nacrt zakona o ratifikaciji protokola za pristupanje Finske i Švedske Severnoatlanskoj alijansi, saopštio je port parol rumunske Vlade Dan Karbunaru. Rumunija je medju prvim državama koje su na nacionalnom planu pokrenule inicijativu za usvajanje odluke o pristupanju dve države NATO paktu. Sa jedne strane inicijativa potvrdjuje uspeh Severnoatlanske alijanse kao bezbednosne alijanse, kao i politiku ,, otvorenih vrata“, koja je omogučila jačanje i povečani kapacitet organizacije da pruži svojim članovima najjače bezbednosne garancije, izjavio je Dan Karbunaru. Finska i Švedska podnele su u maju zahtev za pristupanje. Prema oceni eksperata pristupanjem pomenutih država NATO postaje jača organizacija jer će Baltičko more biti skoro u potpunosti okruženo članicama Savernoatlanske alijanse. Posle Drugog svetskog rata Finska i Švedska sačuvale su višedecenijsku neutralnost do izbijanja rata u Ukrajini
Zbog iznenadjujućeg privrednog rasta od 5,2% u prvom tromesečju tekuće godine Evropska komisija je korigovala prognozu o rastu rumunske privrede ove godine sa 2,6% u martu na 3,9%. Evropska vlada korigovala je medjutim na dole prognozu o privrednom rastu Rumunije u 2023. godini sa 3,6% na 2,9% zbog očekivanog sporijeg ritma rasta na svetskom nivou i u Evropskoj uniji. ,,Privatna potrošnja i investicije biće i dalje motori privrednog rasta ove i iduće godine, dok će izvoz delovati na bruto nacionalni proizvod kao kočnica i produbiće spoljnotrgovinski bilans“, ocenjuje Evropska komisija. Komisija je istovremeno povećala prognozu o rastu godišnje stope inflacije sa 8,9% na 11%, da bi naredne godine pala na 7,2%. U prolećnom izveštaju Komisija je prognozirala godišnju stopu inflacije u Rumuniji od 5,3% u 2023. godini.
U Rumuniji broj novozaraženih osoba kovidom 19 je u naglom porastu. Ove nedelje zabeleženo je više hiljada novozaraženih dnevno, tako da su vlasti donele odluku da objave podatke o broju novozaraženih svakog dana, a ne nedeljno kao pre mesec dana. Eksperti tvrde da nova podvarijanta Omikrona, koja je potvrdjena i u Rumuniji, u velikoj meri smanjuje efikasnost vakcine ali ne izaziva teže posledice. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila preporučuje povratak na mere zdravstvene zaštite, nošenje maske i izbegadavnje gužvi. Kada je reč o vakcinaciji, Rafila preporučuje davanje vakcine protiv kovida na jesen, kada će se pojaviti nova varijanta virusa. Ministar zdravlja je naglasio da sadašnja vakcina više nije efikasna protiv novih varijanti Omikrona.
Evropska komisija preporučuje Rumuniji, u Izveštaju koji je objavljen u sredu, da preduzme neophodne mere za sudske istrage i krivično gonjenje odgovornih iz pravosudnog sistema i da se osigura da revizija pravosudnih zakona jača garancije o nezavisnosti sistema, uključujući reformu disciplinskog režima pravobranilaca. Evropska komisija precizira da je istražna sekcija u pravosudnom sistemu ukinuta, ali da ostaju i dalje preokupacije u vezi sa krivičnim gonjenjem za ovakva dela. Preporučuje se da se pre usvajanja nacrta zakona realizuje efikasna javna konsultacija, veća transparentnost finansiranja političkih stranaka i da se poboljšaju norme i mehanizmi za jačanje uredjivačke nezavisnosti javnih medijskih usluga. Evropska komisija upozorava istovremeno da ne postoji dovoljna transparentnost plaćenih sadržaja od strane političkih stranaka, van izbornih kampanja, i da je pristup novinara informacijama nedovoljan. Brisel upozorava da postoji zabrinutost u vezi sa funkcionisanjem i budžetom Nacionalnog saveta elektronskih medija i upozorava da Rumunija još nije usvojila izmene direktive o elektronskim medijima iz 2018. godine.
