(11-17.11.2013)
Vlada u Bukurestu usvojila je nacrt budžeta za narednu godinu koji će biti dostavljen Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Nacrt budžeta predvidja ekonomski rast od 2,2% i stopu inflacije od 2,4%. Od 230 miliardi leja ( oko 50 miliardi evra) više od polovine spada na plate, penzije i socijalnu pomoć. Za investicije izdvojiče se 6% bruto nacionalnohg proizvoda. Budžet predvidja i sredstva za povećanje penzija za 3,76%, povećanje minimalne plate u privredi na 900 leja ( 200 evra) i mesečne sptipendije za lekare i farmaceute stažiste od 150 evra. Obrazovanju je namenjeno dodatnih 300 miliona evra za finalizaciju započetih radova na školskoj infrastrukturi. Za 10% povećaće se i plate profesora stažista i univezitetskih asistenata. Opozicija optužuje vladu da je napravila budžet ekonomske involucije, koji će pogoršati poslovnu atmosferu, a Rumunima isprazniti džepove. Premijer Viktor Ponta je pozvao partnere iz vladajuće koalicije da budu solidarni sa donetim odlukama, kako bi se ispunile obaveze preuzete prema medjunarodnim kreditorima.
Corina Cristea, 16.11.2013, 09:12
Vlada u Bukurestu usvojila je nacrt budžeta za narednu godinu koji će biti dostavljen Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Nacrt budžeta predvidja ekonomski rast od 2,2% i stopu inflacije od 2,4%. Od 230 miliardi leja ( oko 50 miliardi evra) više od polovine spada na plate, penzije i socijalnu pomoć. Za investicije izdvojiče se 6% bruto nacionalnohg proizvoda. Budžet predvidja i sredstva za povećanje penzija za 3,76%, povećanje minimalne plate u privredi na 900 leja ( 200 evra) i mesečne sptipendije za lekare i farmaceute stažiste od 150 evra. Obrazovanju je namenjeno dodatnih 300 miliona evra za finalizaciju započetih radova na školskoj infrastrukturi. Za 10% povećaće se i plate profesora stažista i univezitetskih asistenata. Opozicija optužuje vladu da je napravila budžet ekonomske involucije, koji će pogoršati poslovnu atmosferu, a Rumunima isprazniti džepove. Premijer Viktor Ponta je pozvao partnere iz vladajuće koalicije da budu solidarni sa donetim odlukama, kako bi se ispunile obaveze preuzete prema medjunarodnim kreditorima.
Vlada Rumunije usvojila je ove nedelje i nacrt zakona o decentralizaciji, za koji će pred Parlamentom preuzeti odgovornost. Pod lokalnom administracijom posle decentralizacije spadaju zdravstvo, poljoprivreda, sredina, kultura i omladina i sport. Podpredsednik vlade Liviju Dragnea je naglasio da ovaj proces ne iziskuje dodatne troškove:’’ Ovim procesom decentralizacije oko 14 000 ljudi će raditi u decentralizovanim institucijama. Ljudi koji su do sada radili u institucijama podredjenim ministarstvima prelaze sa svim pravilima pod nadležnost lokalnih vlasti.’’
Liviu Dragnea je precizirao da Policija i agencije za socijalne usluge ne podležu pod nacrt decentralizacije.
Akcije kompanije Romgaz- najvećeg prioizvodjača i snabdevača prirodnim gasom u Rumuniji- listirane su ove nedelje prvi put simultano na berzama u Londonu i Bukureštu. Ovom dogadjaju prisustvovao je u Londonu i premijer Rumunije Viktor Ponta, koji je izrazio nadu da će se i druge rumunske kompanije uskoro listirati na medjuarodnim berzama. On je dodao:’’ Posle ovog uspeha, nadam se da ćemo dogodine ovde doći sa Hidroelektrikom, Elektrikom i drugim rumunskim kompanijama. Nadam se da je za inostrane investitore važno da je Rumunije otvorena prema svetu i da smo spremni da iskoristimo do sada neiskorišćeni potencijal.
Nacrt zakona o eksploataciji zlata pomoću cijanida u rudniku Rošija Montana biće predat Parlamentu na razmatranje posle negativne ocene Specijalne parlamentarne komisije. Pripremiće se novi zakon koji će predvideti opšte uslove za eksploataciju rudnika u Rumuniji. Uprkos odbijanju projekta, kompanija Rošija Montana Gold Korporejšn okvalifikovala je pozitivno izveštaj komisije i izrazila nadu da će se nove odredbe iz ove oblasti usvojiti veoma brzo. Parlamentarna komisija osnovana je posle masovnih uličnih protesta ekoloških militanatra koji su upozorili na štetne efekte tehnologije kja koristi cijanid.
Nekoliko hiljada studenata izašlo je na ulice univerzitetskih gradova zavtevajući izdvajanje 6% bruto nacionalnog proizvoda za obrazovanje, povećanje subvencija za smeštaj u studenskim domovima za 30% i povećanje fondova za stipendije. Studenti ističu da su univerziteti prinudjeni, zbog podfinansiranja, da povećaju takse i da komasiraju grupe i fakultete. Mnogi profesori i učenici podržavaju studenstske zahteve. Nezadovoljni su i radnici zdravstva. U saopstenju Sindikalne federacija SANITAS navodi da će 25. novrembra organizovati štrajk upozorenje, a 28. novembra generalni štrajk na neodredjeno vreme. Sindikati traže da se iz bruto društvenog proizvoda izdvoji 6% za zdravstvo, da se donese adekvatan zakon o ydravstvu izahtevaju ostavku resornog ministra Eudjena Nikolaeskua.
Nacionalni dom zdravstvenog osiguranja tvrdi da će budžet za 2014. omogučiti efikasno funkcionisanje sistema i poboljšati kvalitet zdravstvenih usluga.
