(14.08-19.08.2023)

Ştefan Stoica, 18.08.2023, 18:01

Pomorrske snage Rumunije doprinose u značajnoj meri poboljšanju regionalne, evropske i evroatlanske bezbednsti, a misije saveznika i partnera iz Severnoatlanskog saveza i Evropske unije sigurnijim teritorijalnim i svetskim vodama, izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis u utorak povodom Dana mornarice. Dan Mornarice je obeležen ove kao i prošle godine u atmosferi rusko-ukrajinskog rata. Predsednik Johanis je dodao da je bezbednost Rumunije ojačana i da će se nastaviti napori za jačanje struktura Severnoatlanskog saveza na teritoriji Rumunije, posebno borbene grupe NATO-a osnovane 2002. godine. Sa svoje strane premijer Marčel Čolaku je obećao da će Vlada Rumunije i ubuduće izdvajati 2,5% bruto nacionalnog proizvoda za odbranu i obezbediti potrebna finansijska sredstva za opremanje i modernizaciju Pomorskih snaga. Bivši načelnik Generalštaba rumunske vojske Nikolaje Čuka, aktuelni predsednik Senata, podvukao je da je crnomorska zona postala zona od velikog strateškog interesa za severnoatlanske saveznike. Bezbednost ovih voda obezbedjuje stabilnost celog regiona i pretvara Rumuniju u važnog izvoznika bezbednosti, dodao je Čuka. Ministar odbrane Andjel Talvar izjavio je da rat u Ukraini dokazuje da je veoma važno da Rumunija, zemlja sa izlaskom na Crno More, raspolaže kapacitetima za odbranu teritorijalnih voda i zone ekonomske isključenosti. Ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju je istakao da Rumunija u svojstvu granične zemlje Evrospke unije i Sevenoatlanskog saveza odgovorno obavlja svoje obaveze kao članice ovih ključnih organizacija za prisperitet i bezbednost zemlje.

Strukture Ministarstva odbrane Rumunije koje vrše nadzor vazdušnog prostora nisu identifikovale pretnje vojne prirode po nacionalnu teritoriju i teritorijalne vode Rumunije. Saopštenje ministarstva usledilo je posle ruskog napada na infrastrukturu ukrajinskih dunavskih luka Reni I Ismail, koje se nalaze u neposrednoj blizini rumunske granice. Odjeci eksplozije čuli su se i u rumunskoj luci Galaci. Ministarstvo odbrane navodi da je pojačalo mere predostrožnosti u skladu sa nacionalnim i savezničkim planovima u saradnj sa strukturama NATO-a i da preduzima mere za jačanje celog istočnog boka Severnoatlanskog saveza kao i mere odvraćanja od svake agresije na rumunsku teritoriju. Istovremeno Ministarstvo odbrane odlučno osudjuje redovne ruske napade na civilne zone i elemente ukrajinske kritičke infrastrukture. Ministarstvo ponavlja da ruska vojna agresija predstavlja flagrantno kršenje medjunarodnog prava. I ministarka inostranih poslova Rumunije Luminica Odobesku je oštro osudila ruske napade na nevine ljude, civilnu infrastrukturu i skladišta žitarica u lukama Reni I Izlail. Ovakvim flagrantnim kršenjem medjunarodnih zakona Rusija i dalje ugrožava globalnu bezbednost ishrane i sigurnu plovidbu Crnim morem, podvukla je na svom Tviter nalogu Luminica Odobesku. Luke Reni i Ismail postale su glavni koridor za izvoz ukrajinskih žitarica nakon izlaska Rusije iz Sporazuma o bezbenom transportu Crnim Morem.

Statistički institut Rumunije javlja da je bruto nacionalni proizvod Rumunije povećan za 0,9% u drugom tromeseću u odnosu na isti period prošle godije, a u prvom tromesećju za 1,7% u odnosu na isti period 2022. godine. Nacionalna komisija za strategiju i prognozu procenjuje privredni rast Rumunije ove godine na 2,8% kao i u prolećnoj prognozi, i koriguje na dole privredni rast u 2024. godini sa 4,8% na 4,2%. Korigovanje prognoze je posledica sporijeg oporavka industrijskog sektora zbog neizvesnosti oko sukoba na granici Rumunije. Svetska banka održala je prognozu o privrednom rastu Rumunije na 2,6% ove godine a MMF na 2,4%. Evropska komisija je poboljšala ovog proleća procenu o privrednom rastu Rumunije i prema najnovijim procenama ove godine Rumunija će zabeležiti rast od 3,2%, a iduće godine od 3,5%. Fiskalni savet korigovao je na gore prgnozu o budžetskom deficitu na 6% bruto nacionalnog proizvoda ocenjujući da nisu preduzete mere za smanjenje budžetskih rashoda. Prema godišnjem izveštaju ove institucije, proces budžetsko-fiskalne konsolidacije predpostavlja rast budžetskih prihoda koji zaostaju mnogo za potrebama Rumunije. Fiskalni savet smatra da je potrebno da se eliminišu izuzeci iz sadašnjih zakona i da se poboljša prikupljanje budžetskih prihoda, da se obeshrabre poreske optimizacije i smanji obim utaje poreza.

Šampioni Rumunije fudbaleri Farula iz Konstance i fudbaleri Šepšija Sfantu Gjorge, pobednici Kupa Rumunije, plasirali su se u plej-of Lige konferencije. Farul je eliminisao estonski tim Flora Talin, a Šepši kazahstanski Aktobe. U plej ofu Farul se sastaje sa HJK Helsinkijem, a Šepsi sa norveškim Bodoe Glimtom. Podsećamo da je danski Nordjeland eliminisao vicešampiona Rumunije, FCSB-a.