(16.01-21.01.2023)

Rumunija će i ove godine ostati pri svojim generalnim spoljnopolitičkim ciljevima usmerenih na jačanje uloge i mesta u Severnoatlanskom savezu i Evropskoj uniji i jačanju strateške alijanse sa SAD, izjavio je predsednik države Klaus Johanis u utorak za vreme susreta sa akreditovanim ambasadorima u Bukureštu. Predsednik države je precizirao da će Rumunija podržati i dalje i osigurati pojedine konsolidovane položaje na istočnom krilu Severnoatlanskog saveza, promovisaće strateški značaj Crnog mora i politiku otvorenih vrata Alijanse. Za ulazak Rumunije u Šengen zonu uložiće se važni diolomatski resursi, a pomoć susednoj Ukranjini odvijaće se u istim parametrima. Predsednik Johanis je naglasio da ukidanje Mehanizma saradnje i provere rumunskog pravosudja prošle godine treba dopuniti zaslužnim ulaskom zemlje u Šengen zonu jer Rumunija ispunjava sve uslove za ulazak. U telefonskom razgovoru predsednik Klaus Johanis i bugarski kolega odnsili su se uglavnom na ulazak dve zemlje u Šengen i mogućnostima za prevazilaženje blokade na Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove, kada su protiv ulaska dve zemlje glasale Austrija i Holandija. Predsednici Rumunije i Bugarske potvrdili su želju za nastavljanje tesne saradnje potrebne za realizaciju ulaska u Šengen ove godine. Nakon telefonskog poziva od predsednika Austrije Aleksandera van der Belena, šef rumunske države je zahvalio svom kolegi na izraženoj podršci ulasku Rumunije u Šengen zonu i naglasio da brojne poruke koje su stigle iz političkih, ekonomskih i društvenih krugova Austrije dokazuju da je mesto Rumunije u zoni slobodnog prostora. Predsednik Johanis je odlučio da vrati ambasadora Emila Hurezeanua u Beč, koji je pozvan na konsultacije odmah nakon austrijske blokade Rumunije u Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove.

România Internațional, 21.01.2023, 16:40

Rumunija će i ove godine ostati pri svojim generalnim spoljnopolitičkim ciljevima usmerenih na jačanje uloge i mesta u Severnoatlanskom savezu i Evropskoj uniji i jačanju strateške alijanse sa SAD, izjavio je predsednik države Klaus Johanis u utorak za vreme susreta sa akreditovanim ambasadorima u Bukureštu. Predsednik države je precizirao da će Rumunija podržati i dalje i osigurati pojedine konsolidovane položaje na istočnom krilu Severnoatlanskog saveza, promovisaće strateški značaj Crnog mora i politiku otvorenih vrata Alijanse. Za ulazak Rumunije u Šengen zonu uložiće se važni diolomatski resursi, a pomoć susednoj Ukranjini odvijaće se u istim parametrima. Predsednik Johanis je naglasio da ukidanje Mehanizma saradnje i provere rumunskog pravosudja prošle godine treba dopuniti zaslužnim ulaskom zemlje u Šengen zonu jer Rumunija ispunjava sve uslove za ulazak. U telefonskom razgovoru predsednik Klaus Johanis i bugarski kolega odnsili su se uglavnom na ulazak dve zemlje u Šengen i mogućnostima za prevazilaženje blokade na Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove, kada su protiv ulaska dve zemlje glasale Austrija i Holandija. Predsednici Rumunije i Bugarske potvrdili su želju za nastavljanje tesne saradnje potrebne za realizaciju ulaska u Šengen ove godine. Nakon telefonskog poziva od predsednika Austrije Aleksandera van der Belena, šef rumunske države je zahvalio svom kolegi na izraženoj podršci ulasku Rumunije u Šengen zonu i naglasio da brojne poruke koje su stigle iz političkih, ekonomskih i društvenih krugova Austrije dokazuju da je mesto Rumunije u zoni slobodnog prostora. Predsednik Johanis je odlučio da vrati ambasadora Emila Hurezeanua u Beč, koji je pozvan na konsultacije odmah nakon austrijske blokade Rumunije u Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove.

Rumunija je ove nedelje preuzela mandat predsedavajuće Komiteta bezbednosti Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, supsidijarnog tela Stalnog saveta OEBS-a. U nadleznost Saveta spadaju bezbednosni politički i nevojni aspekti. Konkretnije, Rumunija će podržati realizaciju ciljeva OEBS-a u oblastima suzbijanja trgovine ljudima, menadžmenta granica i suzbijanja terorizma. Ovaj mandat predstavlja priznanje za aktivno učešće Rumunije u OEBS-u i podršku ulozi, vrednostima i osnovnim principima organizacije u očuvanju mira, bezbednosti i saradnji u Evropi, izjavio je šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku. Rumunija je obavljala ovu dužnost i 2015 i 2016. godine.

U Rumuniji su u utorak stigli prvi put izvidjački avioni Severnoatlanskog saveza. Avioni Avaks učestvuju u Rumuniji u misijama izvidjanja i nadgledanja istočnog prostora Severnoatlanskog saveza. Od ruske invazije na Ukrajinu, avioni su učestvovali u periodičnom patroliranju na istoku Evrope i Baltičkog mora prateći ruske avione u blizini NATO granica. Tri aviona Avaks rasporedjeno je u vazdušnoj bazi Otopeni, nadomak Bukurešta, zajedno sa 180 vojnika i pilota. Misija Avaksa trajaće više nedelja. Avioni nisu opremljeni naoružanjem i koriste se samo kao centri vazdušne komande. Mogu da lokalizuju i identifikuju druge avione na udaljenost od 400 kilometara.

Eksperti upozoravaju da sezonski grip u Rumuniji može potrajati do proleća, tako da preporučuju vakcinaciju protiv gripa. Stanovnici Rumunije mogu da se vakcinišu i u više od 100 apoteka koje imaju odobrenje Ministarstva zdravlja u okviru pilot programa. Prema najnovijim podacima broj respiratornih infekcija je u poratsu. Prošle nedelje potvrdjeno je 140 000 oboljenja, za jednu trećinu više nego pre nedelju dana i skoro dva puta više u odnosu na predpandemijski period. Lekari su potvrdili i nekoliko slučajeva infekcije virusom gripa i koronavirusa. U sadašnjoj epidemijskoj situaciji, Evropska komisija je odobrila Rumuniji tromesečnu zabranu izvoza antibiotika. Rumunske vlasti kažu da ova mera neće ugroziti izvoz lekova rumunskih proizvodjača. Zahtev evropksoj komisiji upućen je da bi se sprećila kriza lekova, jer u pojedinim evropskim zemljama postoji nestašica u apotekama.

U prvim danima 2023. Godine u Rumuniji su zabeležene veoma visoke temperature vazduha. Meteorolozi javljaju da je u gradu Turnu Magurele 18. januara izmerena najviša temperatura u januara od kada se u Rumuniji vrše merenja, od 22,5 Celzijusa. U glavnom gradu zabeležena je rekordna teperatura od 20,6 stepeni Celiziusa. Visoke temperature štetne su i za poljoprivredu.