(16.05-21.05.2022)

Ştefan Stoica, 21.05.2022, 11:47

U Poslaničkom domu Parlamenta Rumunije usvojen je Zakon o eksploataciji prirodnog gasa iz Crnog mora. Iako je energetska nezavisnost bila lajtmotiv ekonomskih rasprava, posebno nakon izbijanja rata u Ukrajini, sada izgleda da nije više neostvareni cilj. Bar tako proizilazi iz deklaracija predstavnika Vlade i vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madajara u Rumuniji (UDM). Za razliku od prethodne varijante, nova je povoljnija za investitore i trebalo bi da donese profit i kompanijama i državi. Ministar energetike, liberal Virdjil Popesku, izjavio je da nove zakonske odredbe obezebedjuju stabilnost, predvidljivost i povoljan poreski sistem za investitore, kao i nižu cenu za kućne potrošače. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) glasala je za zakon, iako je inistirala da se prihodi od eksploatacije nalazišta usmere na 2 penzijski stub pod privatnom administracijom. Jedini koji su se suprostavili zakonu bili su članovi ekstremistiške Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), poznati po ultranacionalističkoj retorici. Novi zakon predvidja, izmedju ostalog, da u energetskim krizama država može da preusmeri proizvodnju prirodnog gasa na unutrašnju potrošnju.

Eurostat je potvrdio podatke Nacionalnog statističkog instituta Rumunije prema kojima je naša zemlje u prva tri meseca tekuće godine postigla najveći privredni rast medju zemljama Evropske unije od 5,6%. Nove prognoze medjutim ne najavljuju ništa dobro. Prema procenama Evropske komisije, posle solidnog privrednog rasta u 2021. godini, privreda Rumunije usporiće rast na 2,6% ove godine, u vreme kada inflacija smanjuje prihode, a rat u Ukrajini poverenje u privredu, investicije i snabdevanje. U februaru, pre ruske invazije na Ukrajinu, Evropska komisija je pognozirala privredni rast Rumunije od 4,2% u 2022. godini. Komisija je korigovala na dole prognozu o evoluciji bruto nacionalnog proizvoda u 2023. na samo 3,6% i povećala prognozu o rastu stope inflacije ove godine sa 5,3% na 8,9%. Tek iduće godine očekuje se pad inflacije na 5%. U poslednje vreme eksperti, kada govore o rumunskoj privredi, upotrebljavaju često pojam stagflacija, odnosno relativnu i dužu inflaciju kojoj se pridodaje i skromni privredni rast.

Povećanje penzija i dečijeg dodatka, smanjenje socijalnih doprinosa, šema ograničavanja cene energije za kućne i ostale potrošače i Program ,,Pomoć za Rumuniju“ doprineli su ubrzanom praznjenju državne kase. Zabrinuti članovi Socijaldemokratske partije smatraju da je vreme za progresivno oporezivanje, ali liberali, partneri socijaldemokrata u vladajućoj koaliciji, ne žele nikako da odustanu od jedinstvene poreske stope, teme koja se sada nalazi na agendi vladajuće koalicije. Dok se neće doneti odluka u vezi sa ovim predlogom, na snagu stupiće dve mere iz programa ,,Pomoć za Rumuniju“. Hitna uredba usvojena u sredu dozvoljava privatnim kompanijama da dobrovoljno povećaju minumalnu platu za oko 40 evra od 1. juna. Ovo povećanje minimalca za 40 evra biće oslobodjeno poreza i socijalnih doprinosa. Druga mera odnosi se na kompenzaciju cene goriva za drumske prevoznike robe i putnika. Pravo na ovu kompenzaciju cene uživaže oko 3000 kompanija.

Rumunija je pozdravila nameru Finske i Švedske da se pridruže Severoatlanskoj alijansi. Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da će podržati pomenute države tokom pristupnog procesa i dodao da je uveren da će ulaskom dve države u NATO, Alijansa ojačati. Premijer Nikolaje Čuka kaže da su u sadašnjem kontekstu, kada Rusija krši sve medjunarodne pravne norme i pribegava agresiji na jednu suverenu i nezavisnu drzavu, dve države odlučile da postanu članice jedne alijanse koja je dokazala svoj odbrambeni karakter, duh solidarnosti, jedinstvo i odluku da učini sve što je moguće za odbranu svakog pedlja teritorije zemalja članica. Posle ulaska dve države u NATO, najizloženiji saveznički bok je istočni, posebno njen južni deo. O konsoliadaciji ovog boka Alijanse u Bukureštu razgovarali su premijer Čuka i njegov portugalski kolega Antonio Kosta. Dvojica zvaničnika obišla su trenažni bataljon na jugu Rumunije, gde vežba oko 200 vojika iz Portugalije, koji su ovde razmešteni da bi konsolidovali jugoistočni bok NATO-a. Saveznici su uputili jasnu poruku Rusiji: napad na jednu savezničku državu smatra se napadom na sve nas, naglasio je premijer Kosta. Ministri odbrane Rumunije i Portugalije potpisali su u četvrtak u Bukureštu Bilateralni sporazum o saradnji u oblast odbrane.

Rumunski reditelj Kristijan Mundjiu vraća se u Kan filnom ,,RMN, koji će biti predstavljen u zvaničnoj konkurenciji za osvajanje ,,Zlatne palme“. Podsećamo da je Mundjiu osim osvojene ,,Zlatne palme“ 2007. godine za film ,,4 meseca, 3 nedelje i 2 dana“ osvojio i dve nagrade za najbolji scenario i najbolju režiju. Na 75. Kanskom festivalu prikazaće se premijerno još dva rumunska filma u drugim sekcijama:kratkometražni film Aleksandrua Belka ,,Metronom“ i drugi, takodje kratkometražni, ,,Potemkinisti“, u reziji Radua Žudea. Na ovogodišnjem Kanskom festivalu učestvuju i producentkinja Dijana Paroju i glumica Kosmina Stratan, koja je pre 10 godina osvojila nagradu za žensku ulogu u filmu ,,Iza brda“ reditelja Kristijana Mundjiua.