(17.04-22.04.2023)
Predsednik Klaus Johanis putovaće po Latinskoj Americi do 26. aprila, sa zvaničnim posetama Brazilu, Čileu i Argentini u cilju ponovnog pokretanja političko-diplomatskih odnosa u nekoliko oblasti od interesa. Predsednička administracija u saopštenju za javnost podseća da se u Latinskoj Americi nalaze zemlje članice ili zemlje u procesu pridruživanja Organizaciji za Ekonomsku Saradnju i Razvoj (OECD), sa ekonomijama u usponu, koje doprinose ili mogu značajno doprineti globalnoj bezbednosti hrane, energije ili klime, kao i ekonomskom oporavku nakon pandemije i održivom razvoju. Glavne namere ovih zvaničnih poseta takođe imaju za cilj da predstave stavove i ocene Rumunije — kao države članice Evropske Unije i NATO-a, direktnog suseda Ukrajine — u vezi sa nelegalnim ratom koji je Rusija započela u susednoj državi i zaustavljanje njegovih posledica. Brazil osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu, rekao je predsednik Luiz Inasio Lula da Silva na zajedničkoj konferenciji sa predsednikom Klausom Johanisom. Tokom razgovora, šef rumunske države je svom kolegi predstavio posledice ovog rata na više planova, od krize izbeglica do krize hrane ili energije. Klaus Johanis je ponovio da je Ukrajina žrtva ruske agresije i da je međunarodna zajednica dužna da podrži Kijev da pobedi u ovom ratu za oslobađanje zemlje. Predsednik Lula da Silva je naveo da su, pored političkih i komercijalnih odnosa koje njegova zemlja ima sa Rumunijom, važni i međuljudski odnosi, jer u Brazilu živi više od 40.000 građana rumunskog porekla. Dvojica lidera usvojila su i zajedničku deklaraciju o razvoju bilateralnih odnosa između Brazila i Rumunije u Više oblasti. Poseta Brazilu završena je u Rio de Žaneiru, gde je šef rumunske države razgovarao sa predstavnicima lokalnih vlasti i potpisao memorandum o sporazumu za saradnju u oblastima prilagođavanja na klimatske promene, očuvanja biodiverziteta i ekosistema, kao i gazdovanje i nadgledanje šuma.
Corina Cristea, 22.04.2023, 11:30
Rumunski poljoprivrednici pogođeni jeftinim uvozom žitarica iz Ukrajine dobiće pomoć od 10 miliona evra iz budžeta, odlučila je u četvrtak Vlada iz Bukurešta. Ova suma se dodaje na 10 miliona evra koje je do sad dodelila Evropska Komisija. Novac će biti dodeljen poljoprivrednim proizvođačima u sektoru žitarica za troškove skladištenja sopstvene proizvodnje žetve u sopstvenim prostorijama ili kod trećih lica. Rumunski poljoprivrednici, koji su nedavno protestovali, navode da su njihovi gubici veći od 200 miliona evra, zbog uvoza žitarica iz Ukrajine, koje je jeftinije za oko 100 evra po toni. U međuvremenu, Evropska komisija najavila je drugi paket podrške poljoprivrednicima, od 100 miliona evra, novac koji će biti podeljen između pet pogođenih država — Poljske, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Slovačke. Rumunija je ostala jedina zemlja u susedstvu sa Ukrajinom koja i dalje dozvoljava uvoz ukrajinskih žitarica. Poljska, Mađarska i Slovačka zabranile su ulazak žitarica iz Ukrajine, kako bi zaštitile lokalne proizvođače, a Bugarska će za nekoliko dana uvesti sličnu meru. Mađarska je takođe zabranila uvoz meda i određenih mesni prerađevina iz Ukrajine do 30. juna. Iz Brisela, Evropska Komisija je zatražila od ove četiri države da odustanu od svih pojedinačno preduzetih restriktivnih mera, koje Brisel smatra nezakonitim i suprotnim pristupnom ugovoru, kao i protivnim sporazumom o pridružvanju koji je zaključen između Evropske Unije i Ukrajine.
Predlog za pozivanje na odgovornost ministra poljoprivrede Petrea Daje odbijen je od strane poslanika. Inicijatori, Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga desnice zamerili su Petreu Daji da je direktno odgovoran za povećanje cena osnovnih životnih namernica, a naročito što nije dobio dovoljno evropskih sredstava za rumunske poljoprivrednike pogođene uvozom žitarica iz Ukrajine. Ministar poljoprivrede je odbacio optužbe i napomenuo je da je njegova intervencija u upravljanju krizom koju su izazvale jeftine žitarice iz Ukrajine dovele do raspodele prvih evropskih fondova za podršku poljoprivrednicima. Petre Daja je naveo da optužbe nisu zasnovane na stvarnim podacima, dijalog sa predstavnicima Evropske Komisije je bio stalan, održan i vođen u cilju podrške poljoprivrednicima, a što se tiče ovogodišnjih subvencija, ne postoji rizik da poljoprivrednici ih ne dobiju na vreme.
Rumunija je Evropsko prvenstvo u dizanju tegova u Jermeniji — kvalifikaciono takmičenje za Olimpijske igre u Parizu 2024. godine — završila na prvom mestu, sa 14 medalja: devet zlatnih — tri je osvojila Mihalea Kambej (kat. 49 kg), tri Andrea Kotruca (kat. 55) i tri Loredana Toma (kat. 71 kg), tri srebrne — od koji je dve medalje osvojila Kosmina Pana u kategoriji 45 kg (trzaj i zbir) i jednu medalju Valentin Janku u kategoriji 55 kg (izbačaj), i dve bronzane medalje koje je osvojio Valentin Janku u kategoriji 55 kg (trzaj i zbir). Rumunija je učestvovala sa delegacijom od devet sportista, tri muškarca i šest žena, sa ciljem da osvoje četiri medalje i šest plasmana na pozicijama od 4 do 6. Rumunske sportistkinje su ove nedelje ostvarile uspeh, nagrađen medaljama, i na Evropskom prvenstvu u rvanju u Zagrebu, Hrvatska.
